Европа, бег удесно

Успех Националног фронта Марине Ле Пен само је потврдило да су екстремно десне и еуроскептичне партије у успону широм Европе. Десни, али и леви популисти, у порасту су од Финске до Италије.

Политиколог Паскал Делвит каже да у многим европским друштвима због драстичних мера штедње постоји осећај очаја.

"Доводе се у питање институције ЕУ, финансијске институције, присуство странаца. То су састојци који чине да значајни делови популације гласају за екстремне партије", истиче Делвит.

У Холандији исламофобична Партија слободе Герта Вилдерса изазвала је ванредне изборе јер је повукла подршку мањинској влади, поручујући да неће да жртвује пензије грађана због дикатуре из Брисела.

Иако ће се у Јелисејску палату после 6. маја можда уселити социјалиста, за многе у Бриселу је главна вест да је скоро сваки пети Француз гласао за партију екстремне деснице, која тражи заустављање имиграције, напуштање Шенгена и еврозоне.

Портпарол Европске комисије Оливије Баји напомиње да у том телу и даље мисле да је најбољи одговор на кризу већа сарадња између чланица. "Повратак у националне оквире у глобализованом свету није ефикасно решење", оцењује Баји.

Екстремне партије деснице и левице све више диктирају агенду традиционалних партија ближе центру.

Хватајући корак са Лепеновом, Никола Саркози је запретио да ће се Француска повући из Шенгена, ако се не омогући лакши повратак граничних контрола - захтев у којем га је подржала и Немачка.

Ив Паскау из Центра за европску политику истиче да примена нових мера која би променила функционисање Шенгена још није на дневном реду.

"Ипак ово је први пут у историји ЕУ да се не говори о даљем ширењу слободе кретања, већ о њеном ограничавању. То је забрињавајуће", додаје Паскау.

Важан тест биће и предстојећи избори у Грчкој, где партије крајње деснице и левице заједно бележе више од 30 одсто подршке грађана.