Удварање бирачима екстремне деснице

Ривали у другом кругу председничких избора у Француској, Франсоа Оланд и Никола Саркози, по свој прилици, мораће да се боре за гласове присталица Марин Ле Пен, лидерке екстремно-десничарског Националног фронта.

Ле Пенова, која заступа антиевропску политику и противи се имиграцији, истиче да је "борба за Француску је тек почела", и истиче да је њена странка "растурила монопол двеју партија на власти", социјалиста и Саркозијевe Уније за народни покрет.

Актуелни председник Никола Саркози одмах је кренуо у освајање бирачког тела екстремне деснице, иако је изјавио да не жели да говори о десничарима против левичара нити обрнуто, већ да се обраћа свим Французима. Не обазире се на критике Европске уније да је предизборним говорима подстакао раст популизма и ултрадесничарске антиевропске реторике.

"Бирачи Националног фронта морају се поштовати. Њихов глас је глас патње и очаја због кризе", поручио је Саркози.

Његов противник Франсоа Оланд је, по објављивању резултата, рекао да 18 одсто гласова Ле Пенове одражавају бес који влада у земљи и да ће слушати њене присталице.

Лидерки Националног фронта се, међутим, не допада то "удварање" њеном гласачком телу.

"Третирати моје бираче као да су будале је гнусно. Бојим се да ће остати глуви на позиве Саркозија да гласају за њега", прокоментарисала је Марин Ле Пен.

Аналитичари сматрају да је мало вероватно да ће Ле Пенова, која је саопштила да ће се 1. маја изјаснити о евентуалној подршци Оланду или Саркозију, подржати неког од та два кандидата у другом кругу.

Залагањем за укидање евра и запошљавање Француза а не странаца, она је остварила бољи резултат и од свог оца Жан-Мари Ле Пена, који се пре 10 година надметао са Жаком Шираком.

Према првим резултатима истраживања јавног мњења, након првог круга избора, социјалиста Франсоа Оланд ће у другом кругу победити Николу Саркозија са 54 одсто према 46 одсто гласова.

Глобални значај француских избора

За људе изван Француске избори су понајвише важни због европске дужничке кризе, потом спољних послова, НАТО-а и стања у Авганистану, наводи се у анализи Асошиејтед преса.

Француска је једна од 10 највећих светских економија и једна од покретачких снага еврозоне која настоји да је извуче из дужничке кризе. Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел издејствовали су договор којим су учвршћене везе између европских привреда, а чланице приморане да смање своје дугове.

Оланд жели да се тај договор преиспита, јер, према његовом мишљењу, треба више да буде усмерен на подстицање раста, што би Француску могло довести у сукоб са Немачком и другим европским партнерима који су настојали да врате поверење у евро.

Као стална чланица Савета безбедности УН, Француска је значајан играч у светској политици. Земља је за време Саркозијевог председниковања побољшала односе са САД и Израелом, извела први ваздушни напад у међународној акцији против режима Моамера ел Гадафија и помогла у свргавању председника Обале Слоноваче Лорена Гбагбоа. Саркози се залагао и за дипломатске напоре за обустављање репресије у Сирији.

Оланд практично нема дипломатског искуства, па стручњаци предвиђају да ће се, ако буде изабран, на почетку више усредсредити на односе у Европи него у свету.

Француска је дала велики допринос међународним снагама у Авганистану, али жели да повуче своје војнике. Пошто су почетком године француске војнике убили Авганистанци које су обучавали, Саркози је обећао да ће убрзати повратак скоро 4.000 војника до краја године.

Оланд жели да се сви повуку до краја ове године, а незадовољан је и одлуком Саркозија да се Француска врати под војну команду НАТО-а после скоро 40 година независне војне политке. Залаже се и за смањење буџета за војску.

Напослетку, наводи АП, Оландова победа на изборима могла би значајно да промени војне односе са европским савезницима и САД.