Свађа због сателита

Америчка војска и обавештајне службе нашле су се усред незапамћеног обрачуна - али не због скандала са колумбијским проституткама, већ због шпијунских сателита.

Од исхода тог обрачуна зависиће да ли ће се Вашингон убудуће више ослањати на сопствена средства осматрања - за шта се залажу обавештајци, или на јефтинију комерцијалну технологију - чије коришћење заговара војска.

Како пише Њујорк тајмс, ради се заправо о другачијим потребама обавештајаца и војника. Док су обавештајним службама потребни поверљиви снимци, какве праве сателити у власништву владе, војсци треба што више снимака за борбене операције и зато им је важније да буду јефтини него високо-поверљиви.

Последњих година напредак комерцијално доступне технологије омогућио је приватним компанијама да развију сателите са сензорима високе резолуције и да врше осматрање какво су раније могли само владини сателити у служби обавештајне заједнице.

Две приватне компаније већ обезбеђују неке шпијунске сателитске снимке, а функционери владе, војни стручњаци и аналитичари кажу да је та услуга много јефтинија него она коју пружају сателити у власништву владе.

Међутим на наговор виших функционера обавештајних служби, а у циљу смањења буџетског дефицита, Обамина администрација је предложила да идуће године уговори за комерцијалне сателите буду смањени за 50 процената, односно са 540 на 250 милиона долара, а да се више ангажују ресурси унутар владе, навео је њујоршки дневник, позивајући се на функционере у администрацији и у Конгресу.

Смањење буџета за комерцијалне сателите противе се и републикански и демократски лидери конгресног Комитета за обавештајна питања, сврставајући се уз приватне компаније и војску која тврди да не би могла да има довољно снимака потребних за борбене операције уколико не би користила јефтинију комерцијалну технологију.

"Ова дискусија се заправо води између војске, којој је потребно доста снимака, али не мора да има високо поверљиве снимке, и обавештајне заједнице, која жели да задржи могућност да има сопствене снимке," изјавио је високи фиункционер приватне сателитске компаније "Џи-о-ај" Бил Вилт.

У јеку поменутог сукоба, Брус Карлсон, директор Националне службе за препознавање која је у саставу Министарства одбране, у среду је поднео оставку.

Функционери администрације тврде да његова одлука нема везе са сукобом око сателита, али Карлсон је био познат као заговорник смањења уговора са комерцијалним сателитским компанијама и његов одлазак се поклопио са кампањом представника сателитске индустрије и њихових присталица у Конгресу који се противе том смањењу.

Шпијунски сателити су једно од најскупљих средстава које користе обавештајне службе, на које одлази велики део буџета.

Комерцијална сателитска индустрија на почетку, деведесетих година прошлог века није могла да се такмичи са модерном технолошком опремом владиних сателита, али тај јаз је временом смањен, напомиње Њујорк тајмс.