Брејвикова српска веза

Трећег дана суђења због убиства 77 људи у Норвешкој прошлог јула, оптужени Андерс Брејвик изјавио је да се 2001. године у Либерији састао са милитантним националистом из Србије, али га није именовао. Норвешки и француски медији спекулишу да је реч о Милораду Улемеку Легији.

У покушају да злочин који је шокирао цео свет представи као политичку борбу, Брејвик инсистира на постојању организације "Витезови темплари", за коју нико од безбедносних стручњака Европе никада није чуо.

У манифесту објављеном на дан масакра, тврди да постоји девет оснивача - један Француз, два Енглеза, Немац, Холанђанин, Грк, Рус и један Србин. Међутим, ни на који начин није успео да докаже постојање те организације.

Брејвик је рекао полицији да је његова организација формирана 2002. године као "резултат НАТО бомбардовања хришћана у Србији". Брејвик је рекао и да је разлог што је путовао у Либерију био сусрет са ратним херојима из Србије, преноси норвешка државна телевизија.

Иначе, питање постојања "Витезова темплара" кључно је за оцену Брејвиковог психичког стања, односно за одлуку да ли ће он бити послат у затвор или у психијатријску установу.

"Данашње испитивање му је било јако непријатно, јер није могао да одговори на нека питања. Да је одговорио, показало би се да покушава да нас обмане лажима о мрежи сарадника, тајним састанцима са некаквим терористичким ћелијама по Европи - а ништа од тога не постоји", рекао је социолог, стручњак одбране Томас Хиланд Ериксен.

Норвешка телевизија је још почетком године објавила да полиција у Норвешкој истражује могућу везу између Андерса Беринга Брејвика и Милорада Улемека Легије, бившег команданта "црвених беретки", осуђеног за убиство бившег српског премијера Зорана Ђинђића. Међутим, Улемеков адвокат одбацује те тврдње.

"Кад каже да се састао са српским ратним злочинцем у Либерији, суд верује да је Брејвик заиста био тамо, али само због шверца крвавих дијаманата, значи због обичног криминала. Не верују ни у какве мистериозне састанке", каже главни уредник Дагбладета Јон Олав Егеланд.

Адвокат породица жртава упозорава да Брејвик покушава да постави политичку платформу, и да му се не сме дати толико времена за излагање. Преживели са Утоје су запрепашћени што му је дозвољено да се својим злочинима дичи као да су подвиг.

Брејвик је 22. јула 2011. године у центру Осла и пар сати касније у омладинском кампу Радничке партије на оближњем острвцу Утоји убио 77 људи.

Њему је у понедељак у Ослу почело суђење, на којем је признао да је извео нападе, али је одбацио кривичну одговорност, тврдећи да је деловао у самоодбрани.

Брејвик је свој злочин у уторак назвао "најспектакуларнијим политичким нападом који је један националиста починио након Другог светског рата".