Свет пред избором

У свакој трећој држави света, тачније у њих 59,  ове године се организују избори или референдуми. Избори за шефа државе су у три од пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација, Русији, Француској и Америци, док у четвртој, Кини, новог лидера именује партија.

Те четири државе дају и две петине светског бруто производа, па су и најзначајније у анализи како ће избори утицати на међународне политичке и економске односе.

Недавно су на маргинама самита о нуклеарној безбедности у Сеулу, председник САД Барак Обама и председник Русије Дмитриј Медведев имали занимљив разговор.

Наиме, приликом неформалног сусрета њих двојице, дошло је до "техничког пропуста", када је забележен део разговора који је требало да остане приватан.

Обама је рекао Медведеву да му треба простора и да ће након предстојећих председничких избора бити "много флексибилнији" по питању контроверзног ракетног штита.

Медведев му је одговорио: "Разумем вас. Пренећу вашу поруку Владимиру".

Шапутање два председника показује какви би америчко-руски односи могли да буду пошто су Руси за председника изабрали Владимира Путина, а Американци ће свог изабрати у новембру.

Николај Петров из Карнегијевог центара у Москви сматра да највише што може да се очекује је да односи буду какви су сада, односно да не буду гори.

У Москви не крију да им демократска администрација у Вашингтону више одговара од могуће републиканске, која, кажу, користи хладноратовску реторику.

Уредник часописа "Изазови европских интеграција" Никола Јовановић каже да је позната стратегија председинка Обаме, који се залаже за благи детант са Русијом. "Уколико републикански кандидат победи на изборима, може се очекивати конзервативнија политика, која је ближа 20. него 21. веку", сматра Јовановић.

Док је у Москви стари знанац, Вашингтон тек треба да сазна шта ће нови лидер који ће на јесен, на конгресу Комунистичке партије, бити именован у Пекингу, значити за америчко-кинеске односе.

Педесетосмогодишњем Си Ђинпингу, сину високог партијског званичника, Америка, кажу, није страна. Пре двадесет година обилазио је америчке фарме, кћерка му студира на Харварду, а утакмице НБА лиге су му разонода. То, међутим, не значи промену.

Бивши уредник хонкошког листа Јутарњи дневник Јужне Кине Вили Лам истиче да је заједнички циљ руководства у Пекингу да Кина у следећих десет или двадесет година добије статус суперсиле.

"Си Ђинпинг највећу подршку има у војсци, па је сасвим могуће да ће генерали имати већи утицај на спољну и безбедносну политику", оцењује Лам.

Амерички републиканци су, због кинеске економске политике, за тврђи став према Кини, али и садашњој администрацији је приоритет да парира њеном све већем утицају у свету, па познаваоци објашњавају да се тежиште светских политичких и економских односа сели у азијско-пацифички регион.

Што се Европе тиче, могућим опредељењем да националне интересе ставе испред европских, кандидати на председничким изборима у Француској могу да утичу на међународне односе.

Према речима Јовановића, ко год да победи на изборима у Француској, може се очекивати исти став према Србији. "Једина разлика међу кандидатима је то што се актулени председник Никола Саркози залаже за снажнију европску политику", додаје Јовановић.

Криза је условила да се гласачи освајају не на основу спољне политике, већ готово само на основу националне економске политике. Познаваоци кажу да овогодишњи избори највише утицаја имају на светску економију. То може да буде узрок и економских нестабилности, али се пре свега отварају нове могућности за развој.