Опасно наслеђе Фукушиме

Мноштво тешких искушења за државу и народ Јапана донео је комбиновани удар великог цунамија и изливање радијације из разорене нуклеарне централе "Фукушима 1" марта прошле године.

Према проценама овдашњег Министарства за заштиту животне средине, Јапан ће морати да пронађе начин да уклони око 45 милиона кубних метара радиоактивног отпада из три префектуре у региону Тохоку, који су прошле године преплавили велики цунами и радијација из уништене нуклеарке "Фукушима 1".

Јапанска влада саопштила je да ће бити потребно три године да се изгради довољaн број бункера за трајније одлагање тог отпада.

У међувремену, део отпада биће одлаган на привременим локацијама, а јапанске власти су у фебруару први пут новинарима приказале једну такву локацију, где је одложена земља уклоњена приликом првих акција деконтаминације у околини забрањене зоне у префектури Фукушима.

Реч је о једноставним, плитким удубљењима у земљи по чијем дну су прострти бели покривачи који не пропуштају течност и на које се потом дизалицама одлажу буради и вреће са контаминираним земљиштем и предметима.

Нема места за отпад

Јапан је у прошлости имао уговоре са Великом Британијом и Француском за одлагање радиоактивног отпада, јер није имао сопствени депо за трајно одлагање отпада из нуклеарних централа.

У 2002. години влада је послала упит у 3.239 општина да ли би прихватиле постројење за прераду нуклеарног отпада, али пошто ни након 4 године није било никаквог одговора, коначна одлука о избору места за одлагање отпада одложена је тек за период од 2023. до 2027. године.

Због овога, шипке са истрошеним, али и даље врло радиоактивним нуклеарним горивом биле су држане у базенима у кругу јапанских централа дуже и у већој количини него што је дозвољено.

У случају електране "Фукушима 1" оне су биле лоциране у простору надограђеном на реакторе.

Медијски извештаји кажу да су у презентацији намењеној делегацији Међународне атомске агенције (ИАЕА) представници електродистрибуције Токија изнели податак да је на реакторима централе "Фукушима 1" у тренутку када је долазио цунами лежало истрошено гориво коришћено у периоду од чак шест година рада електране.

Та количина је три пута већа од оног што је у том тренутку било у језгрима шест реактора централе. Употребљено гориво, с обзиром на то да је било довољно радиоактивно да на лицу места убије човека, отежало је прилаз оштећеним реакторима након повлачења цунамија, а један од базена за хлађење, онај на врху реактора број 4, два пута се запалио.

Куда са радиоктивним шутом?

Посебну контроверзу изазвала је одлука власти да велике количине рушевина насталих услед цунамија, на које се после киша слегла радијација, пребаци у постројења за прераду обичног отпада у Токио и префектуру Шизуока, стотинак километара јужно од јапанске престонице, и ту их спали како би се убрзало рашчишћавање терена и обнова разорених подручја.

Власти су почеле да транспортују део радиоактивних рушевина у друге делове земље, због немогућност да се са власницима земље у префектури Фукушима и околини договоре локације за одлагање радиоактивних рушевина. Проблем је и велика техничка захтевност подухвата закопавања огромних количина кабастог отпада.

Спаљивање радиоактивног отпада ослобађа радиоактивне честице у ваздух и угрожава здравље становништва и додатно загађује пољопривредно земљиште.

Градске власти у Токију тврде да рушевине које се од новембра спаљују и закопавају на ободу престонице нису високорадиоактивне, док је локална управа у градићу Шимада у префектури Шизуока обећала да ће спаљивање бити извршено опрезно, уз сва потребна мерења.

У оба случаја локалне власти наишле су на жестоке протесте становништва, али је превладало уверење локалних политичких лидера да је то жртва које становништво мора поднети да би се омогућила бржа обнова пострадалих области и солидарност са унесрећенима показала на делу.

Градоначелници оба града су изразито конзервативни политичари у позном животном добу, те су у више наврата оптуживани за деспотизам и неразумевање за опасност које спаљивање радиоактивног отпада носи по млађе генерације које нису виделе живота колико они.

Упркос тој критици, у Токију и префектури Шизуока наставља се спаљивање радиоактивних рушевина из региона Тохоку.