Турска између Истока и Запада

Политика "нула проблема са суседима", зацртана 2002. године, помогла је Турској да буде угледна у арапском свету, иако није арапска земља. Промена реторике према Сирији приморава Анкару да редефинише појам "добар сусед". На то упућују честа упозорења Турске да неће толерисати насиље режима дојучерашњег пријатеља, сиријског председника Башара ел Асада, над антивладиним демонстрантима.

"Ако бисмо задржали политику 'нула проблема са суседима' имали бисмо проблем и са новом сиријском владом. Ње ће бити, јер Асадов режим, због насиља над народом, нема шансе да опстане. Турска је спремна за сваки сценарио, али то не значи да ћемо предузети војну акцију", изјавио је министар спољних послова Турске Ахмет Давутоглу.

После недавног египатско-израелског граничног сукоба, Турска је покварила и одличне односе са Израелом, рачунајући на симпатије на Блиском истоку и остваривање водеће улоге у региону. Али, у арапском свету нема много симпатија за то.

Оријенталиста Дарко Танасковић сматра да ту долази до озбиљне поделе сунита и шиита, јер шиити неће никада прихватити турско вођство. Они се, како каже, већ осећају угрожено - од Дамаска, Ирака, Либана, до Ирана.

"Турска може претендовати да буде предводник сунитских муслимана, али и то врло тешко. Турски модел, који се свима препоручује у арапском свету нарочито са Запада, модел демократије и секуларне муслиманске државе - све је мање секуларан, а по неким показатељима и све мање демократски", рекао је оријенталиста Дарко Танасковић.

Подршка Анкаре демократизацији исламских земаља појачава представу о Турској као секуларној демократији, стабилној, прагматичној земљи, што одговара Европској унији, пред чијим вратима Турска годинама чека.

Сложена геополитика

Председник Европског парламента Јежи Бузек позвао је на обнову приступних преговора Брисела и Анкаре. Међутим, имиџ Турске за Европљане има и другу страну.

"Играње на карту исламских снага у арапском свету, где је Ердоган с ентузијазмом приман у Египту и другим арапским земљама, не може се много допасти Европи, јер она у Турској не види предводника исламског света, већ пре неки модел, који би створио један муслимански свет, какав би одговарао Западу. То је наивно, јер Турска има више лица", рекао је Танасковић.

Према његовим речима, Турска на запад гледа својим секуларним, модерним прагматичним лицем, снажном економијом, а на Исток и даље својим муслиманским, неоосманским ликом. 

Геополитичка позиција Анкаре сложенија је него икада до сада. Последице дубоких промена у њеној регионалној политици биће важне и за способност Турске да у свом дворишту реши демократске недостатке – од слободе медија до мањинских права.