Белгија, обећана земља

Прилив азиланата у Белгији је рекордан, упркос чињеници да би многи од њих могли да заврше на улици, јер у прихватним центрима нема довољно места.

Испред белгијске канцеларије за странце непрегледни су редови. Само у октобру поднето је око 3.000 захтева за азил, што је највише захтева у претходних десет година.

Када предају захтев, азиланти завршавају у једном прихватних центара, односно само они који имају среће да добију смештај. На одговор о добијању азила чекају у просеку девет месеци.

У прихватилиштима за странце тражиоци азила добијају кревет, три оброка, медицинску помоћ и неку врсту џепарца од седам евра недељно. Слободно се крећу, а деца могу да иду у школу.

Међу азилантима смештеним у центру Брисела је и једна ромска породица из централне Србије, која је ту стигла пре месец и по дана.

"Очекујемо да нам буде добро, да ми се деца школују да стекнемо тај наталитет, да се привикнемо, уклопимо са овим животом. Како живе они тако и ми да живимо, да буде све добро", каже Ромкиња која је затражила азил у Белгији.

Снови о бољем животу имиграната све су већи проблем за белгијске власти. Око 150 имиграната је завршило на улици, јер простора нема. 

"Процењујемо да око 11.000 људи до сада није добило смештај у центрима за прихват и нисмо сигурни где се они налазе. Тешка је ситуација, јер је врло хладно и за оне које су на улици сан о емиграцији у Европу брзо се распрши", каже Били Зунделинг из белгијског Црвеног крста.

Белгијска влада спрема нови закон о азилу, како би убрзала процедуре одлучивања. Очекује се да ће се до краја године Србија и друге земље Балкана наћи на листи такозваних сигурних земаља, чији грађани ће у року од 15 дана добити одговор или бити враћени кући.

"Хоћемо да у центрима направимо више места за оне којима је заштита заиста потребна. То ће бити сигнал онима који долазе из сигурних земаља да неће бити могућности за злупотребу нашег система азила", каже Мелкиор Ватле, државни секретар Белгије за имиграцију и азил.

Из Србије у октобру стигло 80 захтева за азил, што је мање него прошле године у исто време, али је са Балкана стигло укупно 620 азиланата.

Мелкир Ватле се нада да ће нова процедура смањити тај број, како визна либералиација опет не би била доведена у питање.