Између дома и азила

Број покушаја илегалних прелазака државе границе између Србије и Мађарске драстично је повећан. Мигранти, који углавном немају лична докумета, најчешће стижу из Либије, Пакистана и Авганистана.

Протеклих месеци окупљају се у Суботици,  где се у групама шетају по периферији града. Док су се Суботичани, изгледа, већ навикли на њих, становнике мањих пограничних места њихово присуство узнемирава.

Ахман је на путу већ две године. Из Пакистана је побегао као петнаестогодишњак. Са стотинак својих сународника, Индијаца, Алжираца и Авганистанаца сада живи на суботичкој депонији.

"Матурирао сам у Пакистану, хтео сам да будем адвокат", прича Ахман, "али сам морао да побегнем иначе би ме убили."

"Наше наде умиру овде"

Живе у групама, у импровизованим баракама. Свој нови дом називају "џунглом". Жале се да немају довољно хране и плаше се долазеће зиме и снега

Многи од њих већ су изгубили наду да ће стићи до конЈедан од њих, Пакистанац, каже: "Немамо ништа, наше последње наде умиру овде."

"Нисам желео овакав живот, нисам га овако замишљао", каже његов сународник.

Азиланте и илеглане мигранте Суботичани често виђају у Прозивци, најгушће насељеном делу града. Док је било лепо време, виђали су их на ливади, али, кажу, никог нису узнемиравали.

"Најискреније, мени је њих жао", каже једна Суботичанка, "Дошли су ко зна одакле, и сад се овако вуку од немила до недрага."

Циљ миграната је западна Европа. Суботица, као најсевернији град наше државе, њихова је последња станица пред обећаном земљом.

Када их полиција заустави у преласку границе, многи затраже азил у Србији, али већ првом приликом поново покушају да је илегално пређу.

"Повратници у извршењу спроводе се у прихватилишта у Падинској Скели која је затвореног типа", објашњава  Александар Обреновић, из Одсека пограничне полиције. "Утврђује се њихов прави идентитет и иде се ка томе да их вратимо у њихове матичне земље."

Огроман прилив миграната осећају и у другим пограничним местима, у Кикинди, Хоргоши, Кањижи.

"Само у прве три недеље октобра било их је преко три стотинр", каже Ласло Чикош, помоћник председника општине Кањижа. "Можете да замислите како се грађани осећају."

Пограничне општине не могу саме да се изборе са овим проблемом. Прихватилишта и азили су пребукирани. А мигранти не одустају лако од обећаног, лепшег живота у Европи.

На крају, користи имају само кријумчари људи, који за илегалан прелазак државне границе узимају и по неколико хиљада евра по особи.