А куда ће после

На евиденцији крушевачке филијале Националне службе за запошљавање тренутно је 560 особа с инвалидитетом. Иако до посла тешко долазе, неких помака има.

Захваљујући  примени Закона о професионалној рехабилитацији и активним мерама запошљавања, од почетка године, на подручју Расинског округа посао је добило око 130 особа с инвалидитетом, а још исто толико је од јуна ангажовано на јавним радовима.

Миришљаве кифле послужене радницима у кројачкој радионици Специјалне школе "Веселин Николић" у Крушевцу направили су млади пекари, део тима који чине 43 особе са инвалидитетом окупљене на пројекту Друштва дефектолога Крушевца.

"У пројекат под називом 'Упознајте наше право лице' укључили смо 70% наших бивших ученика који су се у средњој специјалној школи оспособили за једно од пет занимања. Остали су особе са инвалидитетом које се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање ", објашњава Мирела Радојичић Милојевић, професорка у Специјалној школи "Веселин Николић".

"Циљ нам је да им омогућимо да према својим способностима раде и зараде, и осете се корисним члановима друштва."

Један од њих је Ненад Самарџић, који има оштећење слуха.

"Завршио сам друштвено-језички смер у Гимназији. Раније нисам имао прилике да се опробам у пекарском занату. Ово је први пут и задовољан сам јер смо сви брзо успели да савладамо производњу пецива", каже Ненад.

"Није било тешко, јер је сарадња добра, екипа је супер и брзо смо се уиграли. Још нисам почео да спремам пецива код куће, мада ме моји питају кад ћу почети."

Ненад се нада да ће му ово искуство и стечено знање помоћи да што пре дође до посла.

Пројекат је почео пре четири месеца, каже Јасмина Ђокић, координатор групе пекара:

"У мојој групи је шесторо деце. И као координатор, али и као мајка детета са посебним потребама, могу рећи да је са њима милина радити. Послушни су, пажљиви, са њима је лепо радити јер то су чисте душе. Они не знају да слажу. Наизглед су одрасли људи, али је у њима душа детета од 5 до 7 година."

Она се нада да ће овај пројекат помоћи да им се пружи већа пажња, да им се дају веће шансе, јер, како каже, они могу да постигну много више од онога што им се даје.

Екипа младих пекара свакодневно направи више од сто ужина, и све постигну на време.

Према жељама и могућностима, учесници пројекта оспосопобљавају се да постану кројачи, пекари, цвећари, књиговесци и картонажери. Месечна зарада, око 18.000 динара, свима значи много.

Даринка Латас је избеглица из Крајине, има 50 година и, како каже, нарушеног је здравља:

"У овим годинама наћи посао уопште није лако, посебно ако сте и болесни. Зато овај пројекат за мене много значи јер ми је омогућио да могу да зарадим за себе, да се сама издржавам, да не зависим ни од кога. Била бих зато стварно срећна, искрено срећна, да се пројекат
или продужи или да буде неки нови па опет да опет заједно радимо."

Бивши ученик Специјалне школе Марко Петковић, из села Падеж код Крушевца, од прве плате купио је веш- машину и то му, како каже, много значи.

"Волим што радим, јер желим да помогнем болесном оцу који не може да брине о себи, а и баба је болесна", каже Марко. "Ово ми је први посао. Када се буде завршио не знам ни куда ћу ни шта ћу."

Упркос предрасудама са којима се особе са инвалидитетом свакодневно сусрећу, много је тога што они са великим успехом могу да раде. Изложба готових производа, насталих у склопу овог пројекта и Удружења глувих и наглувих, приређена у фоајеу крушевачког позоришта, то је и доказала.