Занат чува од заборава

Са жељом да у општини Лебане поново оживе стари занати и да се обезбеди егзистенција за неколико десетина незапослених жена у педесетим годинама, стигао је нови разбој на ком се вештим рукама свакодневно праве простирке, торбе и одевни предмети.

Иако почетак није славан Слободанка Павловић наду не губи: "Почетак овог посла не може да обезбеди значајан профит, а за сада се своди на учешће на сајмовима. Ја сам оптимиста".

Око хиљаду и по жена у општини Лебане је без посла, многе су биле текстилне раднице. Да се не предају потврђује и Јасмина Терзић која је овладала техником пустовања вуне и већ десет месеци прави уникате који не остављају равнодушним.

"Реч је о тешкој техници и зато су ови радови можда скупи, а људи немају пара. Ја сам и радњу регистровала, али за почетак не могу да се похвалим", каже Јасмина.

У традицији траже своју шансу и у ономе што им је најближе-вуни и концу, тако да, још увек у овим крајевима, има ко и ношњу да прави.

"Ја уживам у овом послу, али да бих преживела радим и други посао. У Лесковцу имам кројачку радњу", каже Маја Димитријевић.

Брдско-планински крај, чист ваздух идеалан је и за пчеларство. Двадесетак породица овде живи од меда.

"Цела моја породица живи од пчеларства, треба само уложити мало више труда и имати више кошница. Ми пчеларимо са 300 кошница", каже Зоран Тасковић.

У старим занатима своју шансу види и Туристичка организација Лебана. Драгана Радосављевић из ове организације каже да шансу близине Царичиног града као важног локалитета треба искористити и ту понуду допунити производима старог занатства као и традиционалним јелима.

Нове идеје и пре свега нова тржишта су најпотребнији, па се зато организују разни сусрети и удружења туристичких организација на које се стиже из Срема, Нишке бање, Власотинца и Сурдулице што је јединствена прилика да ове жене покажу своја умећа, али и да улице Лебана оживе.