Све је у приступу

Осим што је по легенди кнез Лазар дао имена и једном и другом селу, Почековину и Стопању повезује много тога. Житељи ових суседних села у општини Трстеник су поред Лесковчана највећи произвођачи поврћа у Србији.

Иако су оба насеља уз магистрални пут, Почековина је типично питомо и тихо моравско село, док је Стопања једно од нафреквентнијих места у овом крају.

Милун Рашковић из Почековине, који издржава породицу искључиво од повртарства, ове године има много проблема са бербом и пласманом робе: "Пропао ми је купус који је био као за изложбу, први лук такође."

Иако је један од највећих произвођача поврћа, Рашковић каже да није имао новца за раднике, па парадајз и паприку бере са својима, колико стигне. Највише га, како каже, брине што нема пара да у пролеће засади своје њиве.

"Ја за две и по тоне робе добијем 10.000 динара, које кад дођем кући не знам на шта ћу пре да расподелим. Само цена гајбице од 13 килограма парадајза је 100 динара. Мени не остаје ништа", каже Рашковић.

Поврће из трстеничког краја пласира се у целој земљи. Део заврши и на стопањској пијаци. И тамо исти проблем: ниске цене и немогућност пласмана. Продавци кажу да нема извоза производа, па су баште пуне паприка и парадајза који пропадају.

Радмила Живановић из околине Трстеника има осамдесет година. Поврће продаје од своје шеснаесте и каже да никада није било горе: "Сада ко има плату, па ма каква била, то је богатство. Од пољопривреде нема ништа."

Боље месо од поврћа, лакше трговцима него произвођачима

Предност прометне моравске магистрале која пролази кроз Стопању, мештани су знали да искористе.

Иако не мање познати повртари од комшија из Почековине, од печења су направили бренд. Неки и тргују, па тако и мало боље подносе кризу.

"Килограм прасетине живе ваге је 120 динара. Килограм печења 600 до 700 динара. Рачуница је ту јасна. Паприка је 15 динара по килограму. Па ко каже да смо у истом кошу. Стопањчани боље живе", каже пољопривредник Зоран Живановић.

"Прво прасе мора да буде испечено око осам часова ујутру. Па после редом једно за другим, до касно ноћу", каже Миле Вешковац, сувласник печењаре.

У центру села једини локал брзе хране је закључан и исељен. Није да становници Стопање не прате трендове, али поред богате понуде прасећег и јагњећег печења, брза храна нема шансе.

На печење свраћају пролазници. Предњаче Македонци и Нишлије. Крушевљана који су овде радо долазили на ручак је све мање, а нема ни мештана.

"Пре су комшије долазиле да узму печење за раднике. Сада свраћају само пролазници, они који су на пропутовању, јер је велика криза", каже Раде Витковац, власник печењаре.

Ни угоститељима више не иде као раније, па зато у локалима раде искључиво чланови породице. Стало је, како кажу, и њима до виших цена поврћа. Биће скупља салата, али ће и кафане бити пуне.