Седамнаесточлана породица Стојановић

Горица, Владица, Владанка, Далибор, Далиборка, Милутин, Јован, Јована, Јелена, Никола, Милица, Ивана, Тања, Александар и, за сада најмлађа,  једноипомесечна Валентина - Јасминино су богатство које је изродила са супругом Стојаном за три деценије заједничког живота.

Није лако, али уз добру организацију и са много љубави, каже увек насмејана Јасмина, све може да се постигне. Ових дана, како каже, има пуне руке посла око припреме зимнице:

"Остало ми је још да уберем паприке. До сада сам направила 90 тегли џема и преко 50 тегли ајвара. Напунимо замрзивач да бисмо имали за зиму. Деца су ми вредна и поштена и због тога сам изузетно поносна."

Шесторо најстарије деце Стојановића већ је отишло својим путем. У кући у  је сада троје школараца и један предшколац.

Петнаестогодишњој Јелени ће се остварити жеља да заврши средњу школу, у чему ће јој помоћи и Центар за социјални рад из Бојника.

"Сан ми је да постанем фризерка", каже Јелена. "Од понедељка крећем у средњу фризерску школу и надам се да ћу имати пара да је завршим."

Ивана је ученица трећег разреда и за сада не размишља о професији којом ће се бавити. Њу мучи то што нема довољно свезака и оловака, а волела би да има компјутер као већина њених вршњака. И играчке.

Породица Стојановић живи у својој кући у Стубли код Бојника, од надница које зарађује Стојан са већ стасалим синовима. Имају и нешто своје земље и - што је најважније - кров над главом, али не и сталне изворе прихода.

Захваљујући Министарству за рад и социјалну политику тај проблем је делимично решен.

"Успели смо да решимо проблем и Стојановићи ће од овог месеца примате материјалну помоћ од 16.000 динара", рекао је министар Расим Љајић. "Наравно, то није довољно, али ми ћемо организовати акције како бисмо помогли овој породици да нормално живи."

На сличан начин, Министарство ће помоћи још двема породицама у општини Бојник, једној са деветоро, а другој са дванаесторо деце.