Крст на стени висине 200 метара

Хеликоптер МУП-а Србије подигао је метални крст висок пет метара на Солотушку стену у селу Солотуша крај Бајине Баште. Крст су, изнад цркве на стену висине 200 метара, поставили радници "Електромрежа" Србије.

Тешко приступачна стена између старог града Солотника и нове цркве била је прави изазов, али пилоти МУП-а у транспортном хеликоптеру "БЕЛЛ 212" и далеководна екипа  ЕПС-а у Бајиној Башти успели су врло брзо да поставе крст.

Шеф пилота у хеликоптерској јединици МУП-а, Ненад Трнинић каже да можда са земље све изгледа једноставно, али да је из хеликоптера потребна максимална прецизност и пре свега да се води рачуна о безбедности људи што није нимало лако.

"Ово је наш допринос и помоћ народу и то радимо увек кад можемо. Срећни смо када завршимо и све прође без проблема", каже Трнинић који је слично искуство имао и када је постављан крст изнад манастира Раче.

Славко Благојевић, радник далеководне екипе из Бајине Баште потврђује да је ризик био велики, али да су се припремили и због јаког ветра, који ствара хеликоптер, добро везали за стене.

Солотушани су крст поставили на стени, као знак да је у њеном подножју црква.

Радован Стаменић из Солотуше каже да су све што су могли изнели на леђима, али крст никако нису могли, па им је полицијски хеликоптер добро дошао.

Обрад Радовановић је направио метални крст тежак неколико стотина килограма и каже да се ретко виђа да хеликоптер подиже крст те тежине у неприступачном пределу.

Иако су слојеви историје и људског бивствовања у граду Солотнику, што наткриљује село, стари више од хиљаду година, Солотушани цркву нису имали све до пре пет година када су сложно почели градњу храма посвећеног Пресветој Богородици.

Иако су прво хтели да цркву граде у сред села, послушали су савет владике да то буде крај извора животворне воде од кога настаје река Солотуша. Село од нешто мање од 1.000 људи сместило се око реке.

Чувени Тарабићи из суседних Кремана, која су с друге стране Таре, давно су прорекли како ће све кренути на боље, када у селу у складу с именом пронађу и отворе мајдан соли. До тада, Солотушани се, ипак, уздају у себе и сами граде бољу будућност.