У потрази за "сродном душом"

Савремена средства комуникације заменили су традиционалне начине упознавања, па је све више усамљених, неожењених и неудатих. Агенција за упознавање парова у Чачку изазвала је велико интересовање.

Слободан Јакшић, први који је почео да се бави брачним посредовањем чачанском крају каже да су некада у Србији постојале проводаџије, као и да се на селу некада користио израз ''Сочила ме тета''.

Он сматра да ће овакав начин посредовања решити проблем нежења и наталитета: "Ми желимо да наша агенција буде посредник у томе да људи нађу сродну душу."

Да брак није баш у моди показују статистички подаци. У Србији је све мање оних који се одлучују за заједнички живот, а граница се помера ка познијим годинама.

Социолози истичу да савремени начини комуникације, и поред свих предности које имају, не доприносе да се људи упознају.

"За тако битну одлуку ипак је неопходно познавање особе са којом ступате у брак. Веома је важно да са друге стране имате саговорника којег гледате у очи док доносите тако значајну животну одлуку", објашњава социолог Горан Јаворац.

Иако је међу кандидатима највише мушкараца у петој и жена у четвртој деценији живота, на први поглед чини се да се за овакав начин посредовања за брак радије одлучују жене. За сада међу заинтересованим има и пензионера и самохраних мајки.

"Интересантно је да имамо доста пословних партнера у иностранству, нарочито у Русији и Украјини где управо имамо 1.400 жена које желе да се удају у Србији, без обзира на то да ли је реч о младожењи из града или са села", каже Јакшић.

Они који од агенције очекују посредовање прво морају да попуне анкету. У групи кандидата проналази се сличан профил, а потом, све је ствар личне одлуке.