Плетилац

Позивајући се на родну равноправност, последњих година створили смо многе речи женског рода за традиционално "мушка" занимања. Време је да се крене и у супротном смеру.

Реч "плетилац" не постоји у речнику, а занимање које се именује - плетење - било је резервисано за жене, па је тако имало само женски род. Као и везиља или  бабица, на пример. Временом ће сигурно постати норма, као што су то постале секретарке, министарке, посланице.

Када је након стечаја чајетинске Индустрије меса остао без посла, ветеринарски техничар Небојша Ресановић одабрао је ново занимање: одлучио је да усаврши занат који, традиционално, раде женске руке: плетење.

Његово ново радно окружење је златиборска пијаца. Иако новајлија, са тек годину и по дана професионалног бављења ручним радом, Небојша не само да је задобио поверење искусних златиборских плетиља, већ је понеку и надмашио квалитетом и креативношћу.

"Сад почињемо ми од Небојше, јер је његов рад много лепши", каже плетиља Наталија Димитријевић. "Он измишља неке радове, предивно ради." Њена колегиница Мира Ристовић каже да ако нешто не могу да ураде, помоћ траже од Небојше.

Сасвим сигурно, сада би најпоноснија била Небојшина бака, која га је плетењу и научила, искористивши то својевремено као педагошку меру.

"Ја сам био мало живахније дете", присећа се Небојша Ресановић. "Бака ме је научила да плетем, чисто да би ме уморила, а онда сам ја то заволео... Као што сликар воли да слика, ја волим да плетем, док радиш један модел добијеш инспирацију за други и онда те то вуче да урадиш брже, да почнеш други. Продаја долази касније. "

Радост стварања је немерљива

Небојша свакако није имао никаквих предрасуда кад је реч о подели на мушке и женске послове. Предрасуда немају ни његове муштерије.

Нема много тога занимљивог ако видите жену која плете, каже Београђанка Вања: "Очекујете да она плете, то је традиционално, али мушкарац - то је већ интересантно!"

Десанка из Новог Сада и сама ради ручне радове. Она стручним оком процењује да нема велике разлике и да је Небојшин рад веома леп.

Због лакоће уплитања златиборских мотива у рукотворине различите намене, тезга на златиборској пијаци била је логичан Небојшин избор када је остао без посла.

"Радиш колико можеш", каже Небојша: "Муштерија има некад мање, некад више, али у суштини заради се нека нормална плата, довољно за моју четворочлану породицу."

Плата је наравно пожељна, али, како каже Небојша, радост стварања нема цену.