Век скаута

На основу искуства стеченог у енглеско-бурском рату, Роберт Баден-Пауел 1907. основао је удружење скаута. Убрзо, слични покрети организовани су у још неколико земаља. Изложбом фотографија и скаутских симбола у Народном музеју у Шапцу почело је обележавање 100. годишњице организације извиђача у Србији.

"На овој изложби можете видети и фотографију трезвене младежи из 1911. из које се касније у Шапцу развио скаутски покрет", објашњава аутор изложбе у Народном музеју Бранислав Станковић. "Ту је неколико врло значајних предмета између два рата, као што је застава одреда из Чачка која је била закопана у земљи од 1941. до 1945. па је после поново изнета на светлост дана."

Вештим рукама и јаком вољом, сваки извиђач може да подигне и расклопи шатор за минут и по, да завеже заставни чвор за две секунде као и да се у сваком тренутку и ситуацији снађе у природи.

И то није све. "Извиђачи могу веома брзо да упале ватру, могу да пошаљу поруку сигнализацијом на више начина, на раздаљини од 3 километра", објашњава Теодора Деспотовић. "Ми смо део природе, природа је део нас и зато сам ја извиђач."

Рибарски, каубојски, амбулантни, дупли, само су неки од 38 скаутских чворова.

Током времена мењале су се униформе и мараме и смењивале генерације извиђача.

"Шабац је препознатљив у Србији по континуитету рада", каже Пера Трајковић, секретар Савеза извиђача града Шапца. "Имали смо успеха на извиђачким такмичењима, имали смо државне прваке и у мушкој и у женској конкуренцији."

Некада је трећина становника града Шапца била у Савезу извиђача. Данас, у четири јединице има око пет стотина чланова који ће у оквиру обележавања 100 година постојања и рада ове организације у Србији, у августу бити домаћини скаутима из целог света.