Дан победе над фашизмом

Србија је једна од ретких земаља у Европи која нема ниједан званични празник којим обележава победу на фашизмом у Другом светском рату.

Идеја да се 21. октобар, дан масовног страдања Крагујевчана, прогласи државним празником, наишла је на подршку јавности и неких политичких партија које прикупљањем потписа покушавају да је укључе у Закон о државним празницима. 

Тај предлог прихватају многи, иако га тумаче на различите начине.

"Мислим да је Крагујевац добро решење за један државни празник", каже председник Градског одбора Демократске странке у Крагујевцу Душан Обрадовић. "Многи говоре о томе да Србија има много празника. Никада не смемо говорити о томе да нешто не треба обележавати. Свим будућим генерацијама треба да буде на понос ово што ми данас радимо."

И градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић сматра да је Србији потребан такав празник: "Добро је да је изабран 21. октобар. Многе ствари се тиме мире, то су заиста невине жртве. Ако тај датум буде проглашен за државни празник, мислим да ће то бити исправна одлука."

Иницијативу су већ подржали премијер Србије и председница Народне скупштине. Али до званичног проглашења за државни празник, неопходно је да предлог постане саставни део Закона о државним празницима.

Деценијама је 7. јули обележаван као Дан устанка против фашизма у Србији, али је из календара државних празника избирсан 2001. године. Србија данас не обележава ни један празник из 20. века.

Постоји и предлог да се за Дан борбе против фашизма одреди 15. мај. Тог дана 1941. године, почело  је организовање народа Србије у борби против окупатора.

Историчар Станиша Бркић каже да је крагујевачка трагедија само једна у низу трагедија српског народа, али је из разних разлога и готово од самог њеног извршења, на неки начин била симбол тог страдања:

"Заиста се ретко може наћи мањи народ са толиким жртва које је дао у Другом светском рату, али то више није могло да буде 4. и 7. јули, то су бесмислени датуми."

У крагујевачким Шумарицама немачки војници су 21. октобра 1941. године стрељали више хиљада мушкараца, жена и деце. То је само једно од десетина стратишта у земљи која је у Дргом светском рату дала близу два милиона људских живота.