Дела Зорана Петровића у Опову

Поводом 90 година од рођења и 15 година од смрти академског сликара и професора Зорана Петровића у Галерији у Опову отворена је изложба његових слика.

Љубав према месту у коме је рођен, види се из Петровићевих дела. Позната драма и прозни текст носе назив "Село Сакуле, а у Банату", а исти би се могао дати и многим његовим сликама.

У Галерији у Опову изложено је све што се чува на овим просторима и допуњено сећањима његових познаника.

"Мени је био професор на факултету. Био је добар професор, јер је пуштао студенте да се слободно развијају, према својој личности. Професор је био весео човек, увек пун неких шаљивих и интересантних прича", сећа се сликар и директор Галерије у Опову Пал Дечов.

Ликовни критичар Сава Степанов истакао је да Зоран Петровић има своје чврсто место у историји српског сликарства поготово у другој половини 20. века.

"Он је и као индивидуалац и као члан "децембарске групе" приближио нашу уметност модерни", каже Степанов.

Зоран Петровић је био велики ерудита, изузетно плодан и свестран уметник. Радио је цртеже, графике, уље на платну, скулптуре од вареног и ливеног гвожђа које, нажалост, није било могуће видети у Опову. Он је један од оснивача ликовних колонија, а обиман део његовог стваралаштва чине литерарна дела, радио и тв драме, сценарији за филмове.

Посебно интересантан део изложбе су женски портрети који се чувају у сали за венчања у његовом родном селу Сакуле и многобројна писма, која је писао својој будућој жени Мили са путовања и обиласка косовских манастира.