Жетва олује

Олујни ветар је у околини Алексинца срушио је далеководе пројектоване да издрже брзину ветра до 100 км на сат.

Почело је три сата пре поноћи и трајало непуних двадесет минута. Олујни ветар, јак пљусак и густ град, а онда и нестанак струје узнемирили су Алексинчане. Оне радознале, попут Жељка Јанковића, подстакли су да укључе камеру оили фотоапарат.

"Било је страшно", прича  Жељко Јанковић. "У једном тренутку сам схватио да се држим за ограду како ме ветар не би одувао, јер је носио све: лишће и дрвеће, а у саобраћају је настао потпуни колапс."

Оно што је недавно доживео, каже 73-годишњи Драгослав Радојковић, до сада је гледао само у филмовима: "Прво је почела да се диже прашина, једно велико турло од асфалта, из дворишта, лишће је летело нагоре, а онда је почео град."

Конфигурација терена у околини Алексинца је додатно омогућила јаком ветру да на уском простору од 2 км преполови електричне стубове.

Према речима Небојше Петровића, из Електромреже Србије, високонапонски стубови су пројектовани да имају висок степен издржљивости, па је коефицијент сигурности много већи него код грађевинских објеката.

Суперћелијске непогоде као последица климатских промена

Стручњаци тврде да се ради о тзв. суперћелијској непогоди која се, због глобалног отопљавања, најчешће јавља у мају или јуну. Облак дуг 300 км, који нису могле да разбију ни противградне ракете, стигао је из Босне, нанео штету Србији и ослабљен прешао у Бугарску.

"Суперћелијска непогода је позната метеоролозима као једна од најинтензивнијих феномена у атмосфери, јер се формирају облаци са веома јаким ветром", објашњава Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију у Београду. "Интензитет тих феномена који донсе велике падавине и невреме убудуће ће бити све јачи."

Због промене климе ни торнада, попут прошлогодишњег у Сомбору, не би требало да нас изненађују. Климатолози подсећају да су нам зиме постале благе, а лета све топлија, падавина је мање, па ће нам изгледа убудуће лепезе бити потребније од кишобрана.