Прича о Лепиној башти

Како успешно обогатити живот у трећем добу потврђује прича Мачванке, Лепосаве Мијаиловић, 70-годишње пензионерке која у свом дворишту крај Дрине гаји на стотине врста биљака, међу којима има и тропских као што су нар и банане.

"Живим са природом, не носим сат, буде ме птице, успављују зрикавци", прича задовољно Лепа Мијаиловић, која је своју кућицу крај реке опасала цвећем и у саксију претворила сваки користан предмет, од кухињској посуђа до опанака.

У правој ботаничкој збирци место је нашла и за банану која је у Мачви почела да даје и прве плодове.

"Имала сам банане и прошле године, била је једна са плодом и један од ове године, а код људи од којих сам је добила до сада није бивало", каже Лепосава.

Бака-Лепа, како је зову у том крају, каже да цео дан проводи у башти која јој пружа унутрашње осећање лепоте и мира.

Витална Мачванка у свој врт уврстила је биљке на слова, од аспарагуса до шпаргле. О њима много зна, како каже, од порекла и начина гајења до лековитих моћи.

"Има разних биљака, физалис, рабарба, артичока, боб, бамије, сочиво... Има свашта, на свако слово по једно. Све су оне корисне и лековите на свој начин", каже Лепосава.

Бака-Лепа додаје да јој љубав према биљкама донела духовну равнотежу, па зато, каже, не посећује лекара.

"Не може дан да буде ружан. Дан је феноменалан какав год да је, одличан, само га треба живети и уживати колико год је могуће, али у сваком тренутку вам треба тај унутрашњи осећај да уживате", каже Лепа.

Бака-Лепа додаје да ју је читавог живота одржавала мисао да ће се вратити природи и да је срећна што је успела у томе.

Лепа каже да Мачвани нису искористили лепоту своје равнице, једнако инспиративне и за ствараоце и за туристе.