Заштита акумулације Ћелије

Када је пре више од три деценије језеро Ћелије постало акумулација за снабдевање пијаћом водом Крушевца и околних села, предвиђало се да ће водни ресурси бити довољни до 2050. године. Време и стручне анализе показале су да ће се његов век продужити за најмање 300 година, уколико се предузму одговарајуће активности на заштити језера.

План заштите, чију је израду финансирала Европска унија у склопу програма подршке развоју инфраструктуре локалне самоуправе, представљен је у Фабрици за прераду пијаће воде у Мајдеву.

Списак загађивача и негативних утицаја на акумулацију Ћелије је дуг. Узрок две трећине загађења су фекалне и отпадне воде из Блаца и Бруса, које непречишћене сливом Расине доспевају у језеро.

Приступни фондови Европске уније биће доступни од следеће године до 2018, наводи председнк општине Блаце Радоје Крстовић: "Али ми морамо што пре реаговати како би ублажили ситуацију у сливу. Мораћемо из буџета да нађемо нека средства, макар да делимично умањимо проблем."

Проблем су и три стотине нелегално изграђених објеката на обалама, кампери и риболовци, али и пољопривредници.

"Пољопривредници су се вратили после експропријације на земљишта која су на самој обали језера. Обрађују их и ђубре соском и органским ђубривима која су велика опасност по акумулацију", нагласио је Слободан Грашић, микробиолог.

После реконструкције фабрике Ћелије ће водом снабдевати 200.000 корисника

Дуж целог језера пролази регионални пут ка Копаонику и Косову који је веома фреквентан. Неопходна је строга контрола терета који се превози преко водозахвата. То је сасвим довољно, јер би измештање регионалног пута преко Јастрепца причинило велику штету јединој планини у Европи на којој нема сушења шума.

Пијаћом водом из ове акумулације снабдева се око 100.000 становника. Реконструкцијом фабрике воде, за годину дана број корисника ће се дуплирати.

И реконструкцију и израду пројекта заштите делом финансира Европска унија са 10 милиона евра.

"Европска унија не даје само новац за градњу, већ помаже формирање структура које ће управљати тим системима", истакао је Кок фон Шутен, представник Европске уније за програм подршке развоју инфраструктуре. "Сада подржавамо крушевачки водовод, јер и једни и други размишљамо о дугорочном снабдевању потрошача."

Проблема има и у управљању, јер је језеро у власништву Републике.

"Ми немамо ингеренције да реагујемо, ангажујемо инспекције, ажурирамо кривичне пријаве", објашњава Слободан Лазић, директор "Водовода Крушевац". "Надамо се зато да ће нам и Влада помоћи да се усвајањем одређених закона заштита доследно спроводи."

Ако се концентрације азота и фосфора који подстичу раст алги и даље буду повећавале, производња здраве пијаће воде биће много скупља и изискиваће изградњу нових постројења. Вода би и тада била исправна за пиће, али бљутава и лошег укуса.