Вољом до успеха, не и до посла

Упркос церебралној парализи од које болује 23-годишња Краљевчанка Драгана Ђорђевић је као трећа у генерацији завршила Технички факултет у Чачку са одличним просеком.

Драганин успех је утолико већи што је академско звање стекла путујући сваког дана од Краљева до Чачка и натраг, у инвалидским колицима и уз пратњу родитеља.

Церебрална парализа од које болује од детињства није спречила Драгану да стекне диплому дипломираног инжењера електротехнике, на смеру Рачунарска техника.

Драгана каже да јој је свакодневни сапутник био отац Ђорђе. Он ју је возио у инвалидским колицима од куће до аутобуске станице у Краљеву, а затим од станице у Чачку до Техничког факултета.

Када је отац био на послу у "Магнохрому", свом предузећу, Драгана је путовала са мајком Зорицом. Најтеже је било, кажу, по хладном времену, нарочито зими када путеве покрију снегови и окује лед.

Отац Ђорђе, који је имао велико разумевање колега у предузећу током ћеркиног школовања, каже да се жртвовање исплатило, сва пажња и одрицања свих чланова породице, и да је данас срећан и поносан Драганиним успехом.

Драганина мајка Зорица не крије задовољство што јој је ћерка стекла факултетско образовање и што ће једног дана сама моћи да зарађује "своје парче хлеба" и да живи од свог рада.

Драгана каже да су јој подршка породице и разумевање колега и професора, били најважнији на путу до успеха.

Млада Краљевчанка скромно каже да, поред рачунарске технике коју "познаје у душу" одлично говори три страна језика: шпански, енглески и француски, па док чека посао преводи стручне литературе и на тај начин заради скромне хонораре који касне по неколико месеци.

Највећи јој је проблем рачунар стар преко десет година који је, како каже, још у животу захваљујући беспрекорном одржавању. Када би јој неко предузеће или појединац поклонио бољи компјутер њеној срећи, каже Драгана, не би било краја.

Драгана је свестрана млада девојка, а њена сестра Надица открива тајну да Драгана одлично кува и спрема колаче и друге специјалитете.

Драгана стигне и да прошета, најчешће до градске библиотеке. Отац је увек уз њу, а током шетње прати је и Рики, Драганин пас и љубимац целе породице.