Хељда све популарнија

У нововарошком крају у току је сетва хељде за коју влада све веће интересовање, посебно после Уредбе министарства финансија од 8. маја, којом је порез на брашно од хељде смањен, и сада износи 8%, као и за житарице.

Том уредбом исправљена је нелогичност и неправда на коју већ неколико година упозоравају произвођачи, локалне управе и медији. Сетва хељде требало би да буде завршена до последње седмице јуна.

На златарским пољима сетва је у пуном јеку, иако због кише мало касни, али оптимални рок још није прошао. Највећи произвођач хељде у Србији, Јекослав Пурић, овог јуна засејаће 30 хектара, за трећину више него лане.

"Управо сам унапред продао ово семе које сејем", прича Пурић. "Ако бог да па донесе до рода, све је унапред продато, па ће да буде засејано све у окружењу."

Интересовање за хељду, здраву и хранљиву биљку, последњих година стално расте и на тржишту и међу ратарима, па ће ове године у нововарошком крају бити засејана на 150 хектара, више него икада раније.

"Не само што се повећавају површине већ се шири и асортиман производа од хељде", наводи Милинко Шапоњић из Пољопривредне службе општине Нова Варош. "Последњих година имамо два произвођача који производе јастуке пуњене љуспицама хељде, ту су и разне тестенине, а у скорије време продаваће се и ољуштено зрно хељде које се користи слично као пиринач."

Сада засејана хељда сазреће почетком септембра. До тада ратаре очекује и жетва ражи која је после много година опет посејана на златарским пољима. На раније готово запустелим ораницама расту и овас, јечам и спелта, органски гајени под надзором стручњака Пољопривредног факултета из Земуна.

За сеоска домаћинства у планинском крају изнад 1.000 метара надморске висине, где друге житарице не успевају, то је и нада за будућност. Њихова предност је у томе што на ливадама и њивама никада нису користили пестициде и вештачка ђубрива, па одмах могу започети органску производњу.