Не дају поседе у закуп

Због тешких услова живота, пре свега недовољне безбедности, четворочлана породица Денић напустила је 2000. Косовску Витину и настанила се у Лалинцу код Ниша. У почетку су живели од косовског додатка, затим од рада за надницу, а затим су покренули сопствену производњу поврћа. Добро је почело, може још боље, да нема оне народне "да комшији цркне крава".

Томислав је прву зараду од поврћа донео кући тако што је бициклом на пијацу одвезао 150 килограма парадајза из свог првог пластеника у који је уложио уштеђевину зарађену надницом.

На 25 ари земље данас их има шест под поврћем и две за производњу цвећа. Са једног ара убере чак тону и по парадајза. Жеља му је да подигне веће пластенике те је помоћ потражио у управи за пољопривреду, где су га одбили јер нема регистровано газдинство.

"Они су ми рекли да мени не следује јер имам мало земље. Теби треба, кажу, социјална помоћ, а мени социјална помоћ не треба уопште", каже Томислав Денић.

Денићи су успели да у последњих 5-6 година саграде двоспратну кућу. Томислав и његова супруга Снежана у просеку дневно раде 18 сати. Без обзира на то што од алата имају само двоја ручна колица и две мотике, постижу све што су наумили.

У Лалинцу је доста запуштеног земљишта. На њему би Томислав да прошири производњу, али никако му неда. Овдашњи сељаци не пристају да га дају у закуп. Питали смо мештане шта је разлог. Нико није желео јавно да говори.

"Њима се више исплати да лежи земља него да је неко искористи да би се неко нахранио. Не знам зашто, ваљда због љубоморе" каже Томислав.

Денићеви су поносни на оно што су постигли, али још више на успех њихове деце у школи . 16-тогодишња Анђелина и 13-тогодишњи Стојан као најбољи ђаци нашли су се и на насловној страници школског календара.

"Да бисмо имали све ово што имамо, и брат и ја смо се одрицали екскурзије. Иако сам била ђак генерације нисам успела да добијем стипендију, тако да смо навикли да све што радимо стичемо само својим радом", рекла је Анђелина.

Уз повртарство томислав је почео да прави и бетонске плочице тако да ако им невреме уништи принос, имају од чега да живе.