Ментално здравље нације

Према међународним испитивањима, свака четврта особа бар једном у животу затражи професионалну помоћ. Корисници психијатријских услуга често као највећи проблем истичу усамљеност, док прихватање и подршка добро утичу на њихово здравље. Какво је, заправо, ментално стање нације?

Тешке године које су иза нас - ратови на простору бивше Југославије, изолација, санкције и економска криза довели су до фрустрација, поремећаја односа у друштву и породици и осиромашења, и духовног и материјалног -  оцењују стручњаци, а то осећа и већина грађана Србије. Последица свега тога је нарушено ментално здравље.

"Ментално смо контаминирани", сматра др Миодраг Миљковић, специјалиста неуропсихијатрије ЕЕГ и болести зависности. "Сада смо у дугорочном процесу деконтаминације. Ментално здравље је нарушено, то се осећа данас, али ће се осетити и у наредном периоду."

Људи у Србији свесни су да је ментално здравље народа нарушено. Крушевљани о томе углавном имају слично мишљење: "Људи су забринути, и то се види, живи се тешко, нема се пара. Ако се на улици и смеју, то није здрав смех."

О томе колико смо ментално здрави говори недавно објављени податак о потрошњи бенсендина. То је лек за ублажавање анксиозности и нервне напетости за којим грађани Србије најчешће посегну када им треба нешто "за смиривање живаца".

Први и најважнији корак, кажу специјалисти за ментално здравље које, по дефиницији, представља равнотежу наше психе и тела, јесте да одбацимо предрасуде и нелагодност да говоримо о својим проблемима и да се за помоћ обратимо стручњацима.

"Морамо да превазиђемо срамоту да говоримо о личним проблемима, морамо да отворимо душу и кажемо шта нас мучи. Спона између појединца, породице и болнице мора бити диспанзер за ментално здравље", препорука је др Миљковића. И он и већина психијатара сматрају да је потребна јасна стратегија, организована и тимска брига за ментално здравље нације, јер оно представља предуслов просперитета и боље будућности сваког друштва.