Искуства и поуке краљевачког земљотреса

У Краљеву се одржава међународни научно-стручни скуп под називом "Искуства и поуке краљевачког земљотреса", на којем учествују стручњаци из Бугарске, Црне Горе, Македоније, Хрватске, САД и Србије.

"Да се земљотрес какав се десио четири километра од Краљева десио на толикој удаљености од Београда, страдало би можда хиљаду људи, а штета би била око милијарду евра", рекао је организатор скупа др Миодраг Манић. "Због инвеститора које интересује само новац и неодговорности оних који те инвеститоре треба да контролишу, данас у целој Србији имамо проблематичне објекте."

Манић је указао на то да у Србији и данас, када граде кућу, људи ретко ангажују грађевинске инжењере. Предузимачи им подижу објекте који нису у складу са порописима и правилима изградње: "И даље се зида без сеизмичке провере тла, а наш човек нема ни културу одржавања објеката и благовремене поправке."

Станари зграда из незнања верују да ће инвеститори којима дозволе надградњу објекта омогућити боље услове, јер старе зграде немају парно грејање ни одговарајуће санитарне чворове. Они не знају да старе зграде нису пројектоване тако да буду отпорне на сеизмичко дејство, јер су грађене пре усвајања сеизмичких прописа 1964. године.

Како ублажити последице будућих земљотреса

Сеизмичка дејства у Србији су мала, рекао је др Михаило Трифунац, професор на Калифорнијском универзитету, а веома је опасно то што се инжењери и пројектанти "опусте" сматрајући да се земљотрес у Србији неће догодити у догледној будућности:

 "Да је магнитуда земљотреса у Краљеву уместо 5,4 била 5,6 Рихтера, тј. два пута енергетски јачи, у овом граду би био срушен највећи број од око 16.000 оштећених објеката."

Циљ дводневног скупа на којем учествују истакнути светски и домаћи стручњаци из области опште и инжењерске сеизмологије, земљотресног инжењерства и заштите културно-историјског наслеђа јесте упознавање стручне јавности са мерама које морају да се примене како би се убудуће смањио сеизмички ризик у целој земљи и региону.