У Кривој реци криви пут

У Кривој Реци крај Чајетине, кулминирао је спор попут оних у црним комедијама: власник имања преко којег већ два века пролази пут до сеоског гробља, поставио је ограду и посадио воћке, па мештани не могу да сахране своје мртве, нити обиђу гробље.

Виши суд у Ужицу којем су мештани Криве реке поднели тужбу огласио се ненадлежним, а село треба да плати око 250.000 динара за судске трошкове. И поред добре воље, општина не налази начин да овај проблем реши, јер власник парцеле не пристаје на продају.

Од кућа до гробља су само 33 метра. А између две ограде: свађе, одбијена тужба, тридесетак живих, које ће то коштати по шест-седам хиљада динара и - мртви - са којима не знају шта ће.

"Ја сам крштен на гробљу, и морам се ту и сахранити", каже Видоје Алексић. "Кад су ме крстили прошли су овим путем. Туда су пролазиле крстоноше, људи с коњима, ишло се, газило - нико никад није бранио. После двеста година да је заклопљено гробље - то је наопако!"

Добривоје Баковић каже да су морали да доводе милицију да им отвори како би унели покојника: "Чим завршимо, затвара се. Нема шансе да се договоримо, нити можеш да се договориш!"

"Три пута прође неко ливадом, ја му забраним, он доведе два сведока, и он добије пут", прича Радосав Алексић. "А ми немамо пута!"

Нема пута до вечне куће

Власник парцеле Миладин Алексић не намерава да попусти, а решење суда тумачи као одлуку у своју корист. Суд, опет, своју  ненадлежност темељи на закону, јер је реч о јавном добру којим управља општина и не може се судском тужбом обезбедити право коришћења пута до гробља.

"То значи да би мештани Криве Реке требало да се обрате органу јединице локалне самоуправе и у управном поступку остваре своју правну заштиту, а не преко суда", објашњава Сунчица Селаковић, портпарол Вишег суда у Ужицу.

"Ово је за рубрику Веровали или не", каже председник општине Чајетина Милан Стаматовић. "Мислим да је суд овде направио катастрофалну грешку. Овде нема сагласности од власника парцеле, тако да су нам у овом случају заиста везане руке."

Пред оградом и гробљем до кога кажу, другог пута немају, у Кривој Реци се сада моле само за здравље, а сахрану у таквим околностима не могу ни да замисле.

"Не може - нећемо ни сахрањивати, него у Чајетину, у ходник и ту ћемо меита [покојника]", каже Добривоје Баковић. "Запалићемо свеће, жене довести да кукају у ходнику, оставити покојника и вратити се кући! Другог начина нема!"

Да је каприц некад  пресудан, а право тешко доказиво, у Кривој Реци су знали и раније. Сада знају и то да, иако су у смрти сви једнаки, на путу до гробља, очигледно - нису.