Искуство кућног затвора

Милан Н. (55) из Банатског Соколца први је осуђеник у Србији коме је, после издржавања тромесечне казне у кућном затвору, демонтирана електронска трака са одашиљачем за праћење и надзор. Тиме је овај мали привредник поново постао слободан човек.

"Сам осећај је у почетку био психички тежак. Добио сам наруквицу, налазим се у кућном притвору, мада знам да нисам крив", прича Милан Н. "Било ми је најтеже првих 15-20 дана. Међутим, навикнеш се, као на све друго."

Милан се пре годину и по дана нагодио са судом да казну, због нелегалног држања оружја, издржава у кућном притвору, уместо да лежи у затвору две године.

Казна кућног затвора у закону је дата као алтернативна, а не као обавезно решење.

"Суд може одредити да се ова казна изврши на тај начин што осуђени - уколико му је изречена казна затвора до годину дана - не сме напуштати просторије у којима станује", објашњава Милорад Анкић, истражни судија Основног суда у Вршцу. "У питању су лакша кривична дела, као што су крађа, учествовање у тучи, угрожавање саобраћаја и слично."

Применом система електронског надзора осуђеника, Србија ће уштедети приближно 8,76 милиона евра годишње, од чега може да се изгради још један затвор у Србији.

Прва мера издржавања казне у кућном притвору изречена је 5. јануара 2011, а тренутно је служи дванаесторо осуђеника. Како сазнајемо, кршења ове мере до сада није било.

Уколико неко прекрши одређене мере суда, Управа за извршење кривичних санкција, која је задужена за надзор, о томе обавештава суд који осуђеника може упутити у затвор, на издржавање казне.

У Србији се ова судска мера изриче тек неколико месеци, а најбогатију праксу у тој области у Европи имају Шведска и Холандија.