Повољни кредити за производњу млека

Циљ Министарства пољопривреде у наредном периоду, јесте повећање производње млека и меса, како би се спречило вишегодишње смањење броја крава, и повећало интересовање сељака који су годинама губили на свакој литри испорученог млека.

Потребан је и већи откуп млека који је код нас око половине од укупно произведених количина, а у Европи и до 93 процента. Неколико млекара однедавно може да извози прерађевине, па је зато драгоцен сваки литар млека у откупу.

У домаћинству Зорана и Верка Тошаковића у Великој Иванци, надомак Младеновца, четири генерације не прекидају савремену производњу млека више од пола века. У штали је тридесет и пет расних сименталки од којих свака годишње да око седам хиљада литара млека.

"Сада је производња од 400 до 500 литара млека дневно. Добра је сарадња са млекаром "Границе" у Младеновцу. Редовно се исплаћује млеко од 15 одсто дневно", каже Верко Тошаковић.

Домаћинство Тошаковића редовно обрађује 50 хектара земље. Како кажу, све што произведу на њивама, потроше у стаји.

Зоран Тошаковић каже да је посејао 20 хектара кукуруза, соје, сунцокрета све за краве, а да је прошле године дао 145 хиљада литара млека.

Према подацима Привредне коморе приблжно 280 хиљада домаћинстава производи млеко и гаји око 600 хиљада крава, што је двадесет одсто мање него 2005. године.

Домаћинство Тошаковића намерава дневно млекари да испоручује чак и хиљаду литара млека, али за дуплу производњу немају довољно пара.

"Министарство пољопривреде најављује добре мере и кредите. Нећемо ништа да причамо док не видимо шта ће бити", каже Верко Тошаковић.

Надлежно министарство заједно са банкама припрема повољне динарске краткорочне и дугорочне кредите за подстицање производње млека и меса. Агроекономисти процењују да су уз најављене мере, потребне и нове уштеде.

Агроекономиста Миладин Шеварлић каже да би требало размишљати и о неком социјално- рестриктивном моделу субвнеционисања пољопривреде у Србији.

"Једна од мера за побољшање пољопривреде могла би да буде смањење максималне површине за субвенције са сто на педесет хектара, јер је та величина поседа неколико пута већа од просечне величине фарме у Европи.

Прошле године за субвенције по хектару издвојено је скоро 11 милијарди динара или 60 одсто аграрног буџета.