За месец дана 140 пожара

Овог месеца у Пироту је било два пута више пожара него у марту 2010. године. Ватром је било захваћено неколико стотина хектара, а већина пожара последица је непажње грађана.

Пиротска ватрогасна јединица угасила је 140 пожара на отвореном, процена штете још није завршена, а поднете су четири прекршајне пријаве.

У пожарима је горело углавном ниско растиње, али и четинарске шуме, воћњаци и виногради. Изгорело је и неколико штала.

Ватрогасцима је посао посебно отежавао неприступачан терен, па је гашење било могуће само напртњачама и метланицама.

"Десило нам се да смо у једном тренутку имали пожаре на десетак локација, међусобно удаљених и по 40 километара. Само захваљујући изузетном пожртвовању ватрогасаца, њиховом искуству, потпуној мобилности и спремности, успели смо успешно да угасимо све пожаре и спречимо веће материјалне штете", објашњава  Мирољуб Игњатовић, командир Јединице за ванредне ситуације.

Током сунчаних мартовских дана, пиротски ватрогасци били су даноноћно на терену. Један од већих пожара, догодио се код села Војнеговац. Горело је око 200 хектара растиња, а на изузетно неприступачном терену ватрогасцима је било потребно десетак сати да угасе ватру.

"Гасили смо цео дан, без одмора, а пешачили смо и по 20 километара, носећи напртњаче с водом. Било је изузетно напорно, јер су приступни путеви веома лоши и техника нам није била од помоћи", каже ватрогасац Миша Видановић.

Не морају само ватрогасци да плаћају за туђу непажњу

Већина пожара изазвана је непажњом грађана, који пале стрњику на пољима и њивама. Виновници су углавном непознати, али против четири лица поднете су прекршајне пријаве.

"Поступак је сада код судије за прекршаје, они су надлежни за изрицање новчаних казни, а за паљење ватре на отвореном простору, за физичка лица, запрећена је новчана казна од 10 до 50 хиљада динара", истиче Јован Костић, шеф одсека за превентивну заштиту.

Иако казне нису велике, нови закон је прописао и да ће изазивачи пожара, уколико буду ухваћени, морати да сносе и трошкове изласка ватрогасне екипе на терен. Због тога, али и због несагледивих последица које пожари могу да изазову, из ватрогасне јединице позивају грађане да не пале ватре на отвореном.

Несавесни грађани изазвали су и велике пожаре током 2007. године, када је на Старој планини изгорело више од 3.000 хектара растиња и шума. Директна штета тада је процењена на неколико милијарди динара, а последице пожара и данас се отклањају.