Народно градитељство Лебана

Пространа, сада потпуно оронула, турска кућа у селу Липовици, подигнута на скоро хиљаду метара надморске висине некад је припадала Замбер бегу, по коме је и махала Замберци добила име.

Најстарија грађевина у лебанском крају има причу дугу 200 година. Крајем 19. века њени власници су постали Николићи, досељеници из Пчиње. У њој су се рађале и стасале генерације породице Николић. Време је, ипак, учинило своје и кућа неумитно пропада. 

Шездесетпетогодишњи Стојан Николић, власник турске куће, каже да више нема снаге да се бори са зубом времена: "До пре десет година у кући је живео мој отац. Од тада све више пропада, ја сам се иселио јер нисам имао средстава да је поправим. Кућа је велика, па треба много пара, а ми овде у Липовици једва преживљавамо."

Чувари народне традиције

На само десетак километара од административне линије са Косовом и Метохијм, без доброг пута нико се не нада путницима намерницима, а има шта да се види. Нешто ниже, у Липовици, је и домаћинство Младеновића, налик на музеј народног градитељства. Кућа са тремом је, почетком 20. века, била много бучнија него данас.

"Школске 1905/06. године ово је била школа са 80 ђака. Касније је ту живела читава моја породица, нас осамнаесторо", прича Слободан Младеновић. "Данас гледамо како кућа пропада и не можемо сами ништа да учинимо, ни за некадашњу школу, ни за стару кућу с тремом."

Најстарија воденица у овом крају хранила је хлебом Богдановиће још од турског доба и никада није престајала да ради. Због бука левиња и точка који се окреће улево приписују јој се мистична својства, па би могла да постане туристичка атракција.

"Ова воденица одувек има само једног власника. Колико знам на њој је све аутентично, а занимљиво је да је урађена без иједног ексера", објашњава Мирослав Богдановић из Гргуровца.

У Атласу народног градитељства нашле су се воденице, куће, заветни крстови, амбари - како би се тај део културне баштине који убрзано нестаје сачувао од заборава.

У једном од настаријих амбара, подигнутом на каменове тумбасе, и данас се чува живина. "Овај амбар је подигнут 1890. Још би могао да се користи мада у њему нема псенице и кукуруза као некада, јер смо супруга и ја остали сами на селу", прича Стојан Пешић, професор у пензији.

Занимљиви примери старог градитељства би, уз Царичин град, могли да буду део туристичке понуде Лебана, сматра велики број грађана, а тиме и шанса за опоравак целе општине.

"Туризам би могао да буде окосница развоја читавог краја", каже Драгана Станковић, директорка Туристичке организације Лебана. Имамо шта да понудимо, али за обнављање ових објеката треба доста средства. То већ не можемо сами."

Сви су сагласни да је туризам шанса и да преостале објекте старог градитељства треба сачувати, али - уз сву добру вољу и идеје - без помоћи државе не могу много да учине. А општина са најнижим примањима у привреди и највећом стопом незапослености времена за чекање више нема.