Лекар који чува част професије

Иако је већ годинама у пензији, докторка Марина Антонијевић, повремено обилази породице у селима са болесном децом коју је лечила док је радила као педијатар у дечјем Дому здравља у Краљеву. Својим знањем и искуством помаже родитељима да се лакше носе и са најтежим обољењима своје деце.

Шестогодишњи Лазар, старији син породице Луковић из Дракчића код Краљева, има Даунов синдром. Дијагнозу је поставила, одмах по рођењу детета, докторка Марина Антонијевић, педијатар, која је у то време радила у Саветовалишту за бебе краљевачког Дома здравља.

Будући да је реч о веома тешком обољењу које утиче на психо-физички развој детета, Лазаровим родитељима драгоцен је сваки савет искусног лекара.

Лазаров отац Милутин Луковић каже да Марину Антонијевић могу да питају све што их занима: "Докторка познаје дете од рођења. Водили смо га код ње на вакцине и прегледе. Слободни смо да питамо о свему, и она нам до најмањих ситница објасни све оно што нико други неће да каже."

Хипократова заклетва за цео живот

Марина Антонијевић не заборавља на обећање које је, као и све њене колеге, дала позивајући се на своју част - да ће јој највећа брига бити здравље њених пацијената.

После одласка у пензију, она о добробити пацијената брине на разне начине: укључена је и у пројекат помоћи сиромашним породицама са села које се тешко носе са болестима своје деце, а који је покренула невладина организација "Амити". Тиме је њена мисија заправо много шира, јер помаже родитељима да се, упркос тешкој материјалној ситуацији и лошим условима у којима живе - а у интересу деце као што је Лазар - што више ангажују и остварују своја права.

"Ово дете, напросто, не сме да буде заборављено, пре свега од друштва", каже др Марина Булатовић Антонијевић. "Оно има сва права. На живот, на игру, на учење, како би кад одрасте, у оквиру својих могућности, могло да се укључи у заједницу. Тешка материјална ситуација у породици не сме да буде препрека да оно оствари своја права."

Право на социјална примања породица Луковић није остварила јер није платила порез на земљу. Вукашин Милићевић, председник Месне заједнице Дракчићи, каже: "То је мало чудно. Да људи који нису имали пара да плате порез на земљу не могу да овере књижицу. Све је то врло компликовано и, сложићете се, необично."

Сиромашних породица у селу са двеста шездесет кућа има много. Свако десето домаћинство је или старачко, са минималним примањима, или су то породице са децом у којима ниједан од родитеља не ради. И једни и други све теже остварују своја права. Због удаљености од града, људи мање путују и нису довољно информисани. Њима није једноставно да прибаве потребну документацију и евентуално остваре права код надлежних социјалних служби.

А да би шестогодишњи Лазар остварио своја права, за то мора да се постара породица, а потом и друштво.