Како живи неколико стотина људи из новобрдског краја на Косову и Метохији
На новобрдском подручју на Косову и Метохији, простору око једне од најзначајнијих средњовековних тврђава и некадашњег рударског средишта Балкана, у скромним условима живи свега неколико стотина људи. Окружене албанским селима, мале и међусобно упућене заједнице Срба и Рома ослоњене су на Бостане, где их на окупу одржавају основна школа и црква.
Одрастање у новобрдским селима скучено је између школске клупе и кућног прага.
На питање - како изгледа један дан њега и његових другара, Младен Марковић, ученик ОШ „Миладин Поповић" у Бостану одговара: „Школа, домаћи, фудбал и кућа!“
У школи има 5 дечака и ниједна девојчица. Младен додаје: „Па 2013. године се овде ни једна девојчица није родила!“ На питање - има ли их у другим одељењима, одговара да има.
„Ово је највеће одељење сада у школи“, каже Јовица Ђорђевић, наставник ОШ „Миладин Поповић” у Бостану. „У свим осталима је мање ученика, у петом су четворо, у осмом такође, у шестом само једно и то ромске националности, значи ово је највеће одељење од петог до осмог разреда“, истиче Ђорђевић.
Десимир Ђекић, секретар ОШ „Миладин Поповић” из села Бостане је у тој школи девет године. „У тој години када сам дошао, у школи је било 59 деце, а данас је њих тек 24, и исто време смо и добијали децу, испраћали генерације, али као што се из тога види - тренд је смањивања и плашим се да овим темпом једнога дана не остане без деце и морамо да угасимо школу“, напомиње Ђекић.
Генерације су све мање, у седмом разреду ове школе данас је тек пет ученика. Земља овде није родна, а посла готово да нема, па већина вршњака одлази. Ипак, Милан Павић, из Бостана је изабрао другачије – вратио се у Бостан и данас ради у црквеном дому.
На питање да ли се покајао што се вратио, одговара: „За сада не!“ Држи га – породица, каже.
Главно место окупљања у Бостану је црква Успења Пресвете Богородице. У овај храм недавно је из Софије стигла одежда краља Милутина.
Стево Митрић, парох новобрдски у селу Бостане истиче: „Мени је драго што је на овај начин кроз љубав светога краља дође до обриса свог града, на Ново Брдо“.
Некадашње рударско средиште на Косову и Метохији данас је простор у ком се мери сваки останак – између школе у Бостану и црквене порте.