Средњовековна црква у Старом Костолцу

У Старом Костолцу откриће које доноси изузетан научни успех за домаће археологе. Дугогодишња археолошка упорност крунисана је монументалним проналаском, где су светлост дана угледали остаци царске цркве из византијског периода.

Ово је једно од најважнијих средњовековних открића у новијој историји Србије. На овом месту постојала је монументална црква из византијског периода, раскошно седиште моћне Браничевске епископије. Археолози су наишли на кључни доказ-масивну олтарску апсиду.

“Значај овог открића је изузетан не само у археолошком, у материјалном, већ и у историјском смислу, јер представља потврду историјских извора који потврђују средњовековно Браничево као епископију. До материјалних доказа које смо ми открили, то је била само прича и било је неизвесно да ли се заиста радио о епископији”, наводи Драгана Спасић Ђурић, археолог и музејски саветник Народног музеја у Пожаревцу.

Ова сензација је плод епске научне упорности на пројекту који траје још од 2007. године. Народни музеј у Пожаревцу, уз финансијску и логистичку помоћ града, успео је да изгура овај подухват као свој једини, потпуно самостални археолошки пројекат. За упорну археолошкињу која води ова истраживања скоро две деценије, ова византијска лепотица представаља круну каријере.

“То је период Византије, иначе период који је врло мало истражен на територији Србије, тако да је значај овог открића и истраживања средњовековног периода Браничева, у том смислу далеко већи за српску археологију”, истиче Драгана Спасић Ђурић.

Свакодневно пролазимо овуда, несвесни да наши точкови газе право преко историје. Тачно испод овог асфалта у Старом Костолцу лежи олтар монунеталне царске цркве.

Саша Живановић, директор Народног музеја у Пожаревцу напомиње да у овом тренутку то превазилази њихове ингеренције и могућности. И наставља: „Због чега је потребно укључити све релевантне субјекте којих се тиче овај пројекат. Пре свега, Град Пожаревац, општина Костолац, Регионални завод за заштиту споменика културе, такође Министарство културе, па и саму Српску православну цркву, односно епархију Браничевску. Само заједничким снагама можемо да премостимо ову препреку коју имамо.”

Док се највреднији покретни налази попут јединственог бронзаног свећњака, селе у сигурност Народног музеја у Пожаревцу, пред руководством установе је борба за логистику. Тик уз олтар пронађена је и римска шишарка од белог мермера, коју су византијски хришћани уградили као симбол вечног живота. Ове и друге налазе треба хитно заштити од пропадања и урадити превентивну конзервацију за шта је потребна помоћ и сарадња са Регионалним заводом за заштиту споменика културе, који предлажу мере и дају услове.