Дамјановићи из Гаревине: Како се љубављу и поштовањем превазилазе разлике?

Када смо пре 9 година посетили Дамјановиће, Флору и Мирослава очекивали су принову, а по дворишту је трчкарала двоипогодишња ћерка Нина. Сада већ скоро тинејџерка која ужива у дружењу са вршњацима и безбрижном одрастању уз родитеље, брата Матеју, ближу и даљу родбину.

"Мама је из Албаније, тата је одавде из Гаревине. Посећујемо баку и деку сваке године и тетке, ујака", наводи Нина Дамјановић, ћерка. Додаје да су њени другари скоро сазнали да је мама из Албаније. "Али, никакав проблем ту није, сви се друже са мном као сваком другом децом", каже Нина.

Флора и Мирослава су без предрасуда у брак ступили после кратког познанства и успели да изграде једну срећну и здраву породицу.

Мирослав Дамјановић, из села Гаревина каже да проблема нема. „Имамо двоје деце - ћерка је 6., а син 3. разред. Ја радим у Југопревозу Александровац, она у Крушевцу. Проблема нисмо имали уопште. Фамилија је добро прихватила, посећујемо њене редовно. Најтеже је био језик само ништа друго, успели смо да савладамо, мислим она, ја нисам."

"Добро, сад је лакше, већ 16 година, сад ће још мало. На почетку је теже било не знаш народ, не знаш језик, али сад је све ок. Навикла сам, ја као да сам рођена и тамо и овде, нема разлике. Волим да идем тамо јер сам тамо рођена, али сам навикла на све овде и не би мењала ништа. Шта је било најважније што вас је сачувало као једну добру породицу? Љубав, деца нормално, породица, лепо живимо са свима у кући и то одржава“, истиче Флора Дамјановић.

Животна прича Дамјановића потврђује да се све културолошке, религијске и друге разлике превазилазе љубављу и поштовањем.