Здрава храна из Руског села - на седам иностраних тржишта
Исправна привредна идеја, домаћи капитал и домаћа памет могу успешно да успевају и ван великих градских центара. Пример за то стиже из Руског Села надомак Кикинде, где је домаћа компанија покренула специфичну производњу здраве хране, извози на седам иностраних тржишта и успева да врати високообразоване стручњаке на село.
У времену када се већина привредних активности и стручног кадра слива ка већим градским центрима, једно војвођанско село бележи супротан тренд. У Руском Селу надомак Кикинде, предузеће „Артис 1973" развило је специфичну производњу овсених и протеинских чоколадица и интегралних грисина. Реч је о производном програму по ком спадају међу ретке прерађиваче у Србији, са фокусом на савремене прехрамбене навике.
''План за ову годину је производња око милион и по чоколадица с обзиром на то да смо кренули у фебруару месецу, док је план за следећу годину преко три милиона јединица чоколадица као и интегралних грисина, које такође производимо'', наводи Жељко Коњик, директор компаније ''Артис 1973''.
Своје место на тржишту изборили су паралелно у домаћим малопродајним ланцима, али и ван граница земље. Данас је ова производња у потпуности извозно оријентисана и своје пласмане остварује на седам иностраних тржишта.
Жељко Коњик, директор компаније ''Артис 1973'' каже да ће се проширењем објекта и добијањем одређених стандарда, производи настали у Руском Селу у овој компанији налазити у преко 20 земаља.
Присуство на рафовима водећих трговачких ланаца захтева строг стандард квалитета и континуитет у испоруци, што је за предузеће из мање средине највећи изазов на тржишту. Спајање локалних ресурса са захтевима савременог глобалног тржишта показује, кажу саговорници да децентрализација привреде не мора бити само идеја на папиру.
''Најважнији је континуирани квалитет, одличан однос цене и квалитета, јако је важна доступност у објектима, али и позиција на полицама'', истиче Јована Кулизић, комерцијални директор компаније ''Артис 1973''.
За Руско Село, овакви погони нису само места производње, већ и модел одрживог останка и рада у мањим срединама. Иако у развоју, погон тренутно запошљава 15 радника, а мотивисали су и четворо високообразованих стручњака да се из великих градских центара врате и каријеру наставе на селу.
Предвиђено је да у наредном периоду буде запослено још десеторо радника, а да годишњи промет пређе сто милиона динара. Тиме би компанија прешла у средње предузеће.
