Узићи код Пожеге: Награде из Фонда „Потпоручника Борка Никитовићa"
На данашњи дан пре 35 година погинуо је потпоручник Борко Никитовић, као припадник Гардијске бригаде Југословенске народне армије. Војну академију је завршио као први у класи са оценом 10,00. Од 1994. године фонд који носи његово име награђује најбољег основца у родном месту, ученика Војне гимназије, студента Војне академије, Београдског универзитета и православног Богославског факултета.
Питомци 44. класе Војне академије били су генерација која се одмах по свршетку школовања суочила са ратом и распадом Југославије. Борко Никитовић био је најбољи у последњој генерацији академаца Југословенске народне армије. Живот је изгубио три месеца након промоције, а класићима је остао вечити узор.
„Он уствари наставља традицију оних правих српских јунака, кроз историју српског ратовања, који су командовали - „За мном". Јер то је једини начин да мотивишемо и подигнемо морал војницима. Управо тако као што је радио Борко да командује „За мном". И он је то радио и жртвујући се за своје војнике је положио живот за отаџбину", навeo je Милан Јоловић, пуковник ВРС у пензији.
Три године након Боркове смрти, основан је фонд који носи његово име. Први добитник 1994. године био је потпоручник Миле Витезовић, тада први у класи Војне академије, а данас генерал.
„Ратна збиља нас је само додатно мотивисала, те смо имали неки додатни мотив да што више овладамо са војним знањима, како се то зове ратним вештинама, које смо касније морали да покажемо на дужностима на којима смо касније били распоређени", истиче генерал мајор Миле Витезовић, начелник Управе за телекомуникације и информатику Војске Србије.
Предлог за оснивање фондације „Потпоручник Борко Никитовић" потекао је од свештеника те породице. Добили су благослов Патријарха Павла уз речи мудрости које им је подарио том приликом.
„Трајаће колико је душа Боркова јака. И трајаће колико су јаке душе оних људи који се жртвују за другога. Било друга, било брата, било војника и који се жртвује за свој род и за свој крст", наглашава Зора Никитовић, мајка Борка Никитовића.
Дмитар Луковић, свештеник СПЦ у пензији додаје: „То је њима много значило, а ја сам написао правила за фонд, па послао владики Стефану, који је тада овде био владика, а он је то проследио Патријарху Павлу".
За 32 године колико постоји Фонд „Потпоручника Борка Никитовић" награђено је и стипендирано око двеста основаца, ученика Војне гимназије, студената Војне академије, Београдског универзитета и Православног богословског факултета.
