У Сенти фестивал глумаца аматера
Сента је до краја недеље домаћин 14. ''Позоришних дана Јована Ђорђевића'', на којима наступају аматерски ансамбли из неколико градова Србије и региона. Овогодишњи фестивал протиче у знаку два велика јубилеја – 200 година од рођења Јована Ђорђевића и 40 година од оснивања Камерне сцене "Мирослав Антић" при Српском културном центру "Стеван Сремац", иначе организатора манифестације.
Сента је домаћин 14. Позоришних дана „Јована Ђорђевића“, манифестације која окупља врхунске аматерске ансамбле. Ове године публика има прилику да погледа представе глумаца из Инђије, Трстеника, Београда и Славонског Брода. Ово издање фестивала носи посебну тежину, јер се укрштају два велика јубилеја – 200 година од рођења великана Јована Ђорђевића и четири деценије од оснивања Камерне сцене ''Мирослав Антић'' при Српском културном центру ''Стеван Сремац''.
’’Ми смо настојали да у минулих 40 година ту традицију одржимо живом и да на неки начин оживимо и одржимо театарску културу у нашем граду'', наводи Предраг Поповић, члан Организационог одбора фестивала.
Четрдесет година трајања на сцени сведочи о несмањеном ентузијазму и љубави према позоришту која се у Сенти преноси са генерације на генерацију.
’’Нисмо ни мислили да ћемо опстати 40 година, право да вам кажем ми смо изашли напоље, нас четворо, и договорили се да започнемо позориште. Прва представа нам је била Стаклена менажерија Тенеси Влијамса'', каже Бранко Унгиновић, један од оснивача Камерне сцене ''Мирослав Антић''.
Иако је реч о фестивалу аматерских позоришта, граница између аматеризма и професионализма на сцени често нестаје када се уложе преданост и емоција.
’’Једино што постоји то су људи који чине односе, који чине позориште, било коју људску делатност. Само људи су оно што даје смисао животу'', истиче Зоран Ћосић, глумац Народног позоришта у Београду.
Име које овај фестивал носи подсећа на човека који је задужио српску културу. Јован Ђорђевић, рођени Сенћанин, остао је упамћен као аутор стихова националне химне „Боже правде“, али и као оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и некадашњи управник Народног позоришта у Београду. Његово наследство и данас живи у родном граду – кроз позоришне дане и публику која увек изнова пуни салу.