Какве тајне крије клисура на Старој планини

Да би уживали у невероватној лепоти кањона Владикине плоче довољна вам је лагана шетња до једног од неколико околних видиковаца. Међутим, ако желите авантуру и потпуни доживљај ове живописне клисуре, неопходно је да будете физички спремни и да имате искусног водича.

Клисура Владикине плоче један је од најлепших, али и најнеприступачнијих кањона у Србији. Налази се у срцу парка природе Стара планина, а легенда каже да је назив добио по једном свештенику који је пао са ових литица и утопио се у реци Височици.

Хиљадама година река Височица дубила је стрме вертикалне стене стварајући фасцинантно укљештене меандре.

„Ово што сада видимо је показатељ флувијалне фазе, где имамо појаву да река завија, кривуда. Зато низводно од ове клисуре имамо село Завој. Рељеф се састоји из седиментних стена старости од 210 милиона година. Овај део Старе планине, парка природе, а будућег националног парка, прави је феномен“, наводи Драган Николић, географ.

Кањон Владикине плоче краси више од 60 јама, вртача, поткапина и пећина. Све су тешко приступачне, а већина је неистражена.

Пут до пећине није ни мало лак. На неким местима успон је и већи од 60 степени, а да би се попели или сишли, потребна вам је помоћ сајле.

Најпознатија и највећа је пећина Владикине плоче. Дужина доступног канала је 660 метара.

"Али, млади спелеолози су 2018. године утврдили да иза последње баријере постоји сифонско језеро, а иза ње још једна велика дворана, импозантних димензија, 135 метара дужине, 50 метара ширине и 45 метара висине и у њој се налази највећи сталагмит у Србији. Тако да је данас укупна дужина преко 2500 метара“, истиче географ Драган Николић.

Најјачи утисак посетилаца кањона Владикине плоче је нетакнута природа, па је то с правом једно од најлепших и најузбудљивијих богатстава парка природе Стара планина.