Ужичка Народна библиотека обележила 170 година рада

Група предузимљивих, образованих Ужичана на челу са протом Гаврилом Поповићем и Стојаном Обрадовићем правником и хроничаром ужичког краја, док је турска посада још била у тврђави, оформила је читалиште, међу првих 10 у Србији. Прва адреса је била у Каљевића кући, касније и у кафанама, гимназији до данашње зграде.

Душица Мурић, директорка Народне библиотеке Ужице каже да се много тога променило од тада до данас. „Мислим да је мисија библиотеке остала иста и да је значајно то што је књига и даље темељ за развој сваког друштва. При оснивању тог првог читалишта оно је имало само 63 члана и око 200 књига, а данас је библиотека модерна установа са преко 8 хиљада чланова и око 180.000 књига“, истиче она.

Мењала су се и времена и имена библиотеке, али је она увек била прави храм за све поштоваоце књиге за које је, без обзира на мене, књига увек у моди.

„У последње време опет се људи враћај књизи, папирнатој књизи. Такодје не можемо занемарити велики број младих који, поред тога што долазе у библиотеку, редовно чита и на интернету“, каже Бојана Маринчић, библиотекарка.

Управо и у времену интернета и вештачке интелигенције као убрзане статистике библиотека има битно место.

„Није поента доћи до информације, поента је доћи до тачне информације ефикасно. Опет, библиотека је та која може да вам помогне како правилно да поставите упит да не бисте губили много времена и да вас упути на дигитализоване садржаје који такође дају поуздане информације“, истиче Бојана Маринчић.

Од најстарије књиге из 1784, век млађих новина „Златибор" до компјутера све је део ужичке библиотеке. У њој се и стручно поправљају и књиге и списи, чита штампа, одржавају књижевне вечери. Уз неколико легата међу којима је најзначајнији Радована Поповића, припрема се простор за све оно што је родном граду даровао академик Љубомир Симовић.