Печење ракије - кад се око казана окупе и мушкарци и жене

У Осаници, печењу ракије приступа се по старом правилу, да су око казана углавном мушкарци.

Слађан Јоргонић истиче да су после 3, 4 године шљиве коначно добро родиле. "Шљива треба да ври 21 дан и после може да се пече. Прво иде у дрвено буре, па добије боју, после је преточимо у стаклено", објашњава Слађан.

"Пече се и када достигне десетак гради, онда се скида и то је мека, слаба ракија. Затим иде на препек и та друга се оставља на 18, 20 гради. Најбоље би било да одстоји годину дана, мада је ми користимо и раније", каже Ивица Петковић.

Кажу да је печење ракије мушки посао, али у Хомољу правила пише живот. Ове жене су доказале да најбоља ракија не долази само из доброг казана, већ од добре ранке, из чисте душе и велике љубави према традицији.

"Од малих ногу сам са дедом пекла ракију, тако да сам научила и тај посао. Пуно је родила и ранка и бугарка, али је од ранка најбоља шљива и најбоља ракија", напомиње Смиља Миленковић.

Хомољска шљивовица важи за једну од најјачих ракија у Србији. Печење овде није само посао, помало је и ритуал, пркос, традиција и заједничко дело.

"Тешко је, али треба да имаш вољу, док скупљаш, ја сам имала сина, снају, унучиће, пријатеље па смо покупили. У кући је прво да имаш ракију и кафу, када дођу гости да их послужиш", каже Смиља.

Хомољска ракија треба да буде јака да би истерала зиму из костију, али њена стварна снага није у ватри под казаном, већ у слози ових домаћина и домаћица. Тако потече најбоља кап која греје и душу и срце.