Међународни дан бриге о себи: очување физичког, менталног и емоционалног здравља

Данас се широм света обележава Међународни дан бриге о себи, који би требало да нам скрене пажњу на важност преузимања активне улоге у очувању сопственог здравља: физичког, менталног и емоционалног. Датум 24.7. је изабран јер симболично представља 24 сата бриге о себи, током седам дана у недељи, уз поруку да би здрав начин требало да буде део наше свакодневице, а не повремена пракса.

У савременом свету који од човека тражи брзину, продуктивност, сталну доступност, веома често заборављамо на себе, редовну исхрану и правилне животне навике.

Нутрициониста Јелена Младеновић напомиње важност исхране као једног од најбитних фактора, који утичу на квалитет живота и бригу о себи. “Када то кажем не мислим само на килажу или на физички изглед, већ све оно на шта исхрана има директан утицај. То је комплетно здравствено стање, утиче на бољи квалитет живота, више енергије, бољу концентрацију, расположење. Да спречимо настанак неких хроничних незаразних обољења, која су нажалост данас све присутна, као што је дијабетес тип 2. хипертензија и различита обољења која су у директној вези са прекомерном тежином”, наглашава нутрициониста.

Редовно кретање важан је корак ка здравијем животу. Стручњаци истичу да физичка активност не мора бити напорна да би била корисна, и за тело и за ум.

"Мислим да је битно створити здраве спортске навике од детињатва. Ми се овде трудимо да деци усадимо љубав према кретању, такмичењу, бављењу спортом. Надамо се да ћемо сутрадан, осим будућих шампиона, одбојкашица, имати и децу која ће знати да живе правилно, да се крећу и да буду једноставно, срећна и задовољна и активна”, каже професор физичког васпитања Немања Стевановић.

Брига о себи подразумева и неговање менталног здравља. Стрес, умор и свакодневне обавезе могу оставити последице ако не пронађемо време за одмор, разговор и активности које нас испуњавају.

"Контакт са природом, рекреативне активности или активности које подразумевају контакт са уметношћу, јер оне подстичу мир, али и саме по себи подстичу размишљања, чак и да то ми не желимо. И искрено и за мене лично је најважнији ниво самобриге - социјални ниво. Брига о другима и за друге, јесте често најбољи пут ка адекватној бризи и о себи, јер када се ми бринемо о нашим ближњима или о нашој заједници , ми заправо креирамо пријатну и збрињавајућу атмосферу и за нас саме”, истиче психолог Војислав Ђинђић.

Зато брига о себи која подрзумева и редовне лекарске контроле није себичност, већ одговорност према сопственом здрављу. Јер само када смо добро, можемо бити ослонац и другима.