Низак водостај Дунава - проблем за лађаре, атракција за купаче

Kод Бездана је претходних дана забележен водостај од минус 120 центиметара, чиме се приближио историјском минимуму који је на минус 143. То је рекорд који је 1909. године постављен и код Новог Сада, где је данас ниво на 36 центиметара испод референтне тачке. У наредних неколико дана, благи пораст, али прогноза струке је да ће Дунав убрзо поново почети да опада, а то ствара и друге проблеме. Пре свега у снабдевању водом пољопривреде. У ЈВП "Воде Војводине" кажу да њихови системи раде на граници издржљивости.

"Пумпе и код Бездана и код Богојева и даље функционишу, наравно са смањеном количином воде коју убацују. Што се тиче бачког и банатског дела система ту је гравитационо снабдевање код Новог Бечеја и код Падеја, уставе и даље преливају, значи имају више воде у Тиси него у каналу, то је заслуга бране“, истиче Божидар Белош из ЈВП „Воде Војводине".

Пловидба иде успорено и углавном уз претовар терета и смањивањем дубине газа.

Белош каже да барже товаре на пола, како би могле да прођу деоницу где су спрудови изражени.

Из удружења професионалних лађара Србије тврде да се овај проблем у Србији и најмање осећа због добре регулације пловидбеног пута. Са друге стране, у Мађаркој су предузете додатне мере опреза.

"Мађарске власти су дале норму која је доста ниска, у неким деловима је била само метар шездасет дубина дозвољена, тако да су, да би избегли ризике извршили реорганизацију путовања. Не иде се нпр. до Будимпеште, него се стоји у Братислави, па кад дође тај талас следеће године, онда се иде, неки су наравно бродови прошли", каже Бранислав Вајда из Удружења.

Kритичне тачке пловидбеног пута су традиционално код Сремских Kарловаца, у Футошком сектору, као и поједини спрудови који се селе.

"Имамо службе као плов-пут, које су на терену даноноћно, врше мерења и померају бове и у складу са тим дају у реалном времену на билтену плов пута, дакле које су измерене дубине у пловном путу", напомиње Вајда.

Плитка вода и изузетно високе температуре воде посебно утичу на речни екосистем. То најбоље осећају пецароши попут Миленка Појужине, који има шест деценија стажа само на Дунаву.

"Давно није био овако низак водостај, одразило се и на рад рибе, много слабије ради него пре. Температура воде је виша од 25 степени и риба нормално бежи у средину Дунава, у ток где има и више и кисеоника и хладније јој је и где лакше пролази“, каже Миленко.

Изглед приобаља потпуно је измењен. Повлачењем воде, сужава се пловидбени пут и јављају се нови спрудови. Оно што је ризик за лађаре, атракција је за купаче, који сада могу пешице и до половине реке. У плиткој води остала су заробљена пловила која чекају повољнији талас, овде на Рибарском острву, поједини сплавови и потпуно на сувом, друштво им праве шкољке, отпад и грање које је остало повлачењем реке.