За воћаре пуне руке посла - кајсије преродиле

У воћњаку Славише Николића из Берања за разлику од прошле године, када није имао ни једну кајсију да поједе у сласт, сада се све румени на гранама повијеним до земље. Његова прија Весна дошла је по једну кофицу, а остала у берби већ две недеље. Скувала је 40 тегли џема и 20 литара сока.

"Помажем пријатељу да скупља, жао ми да пропадне оволико кајсија. Стварно је много, не знам шта ћемо са њима више”, каже Весна Стојиљковић из Бара и додаје: „Кували џем, правили сок компот, надамо се да ћемо још - Колико? - Још стотинак тегле, велика фамилија, пуно унучића, пуно синова снаја, ћерке…"

На питање да ли је тежак посао, Весна Миладиновић из Бара одговара: „Није, лако се купи, нико те не тера да журиш, него само полагано. - Какве су руке? - Прљаве су, лепе се, перемо, намажемо крему и попусте."

Када је видео да не може да обере сам, а да бераче није лако наћи, позвао је рођаке, пријатеље и познанике да се послуже и помогну. Највише би волео да му помогне син, на чију је иницијативу и засадио скоро 900 стабала кајсија.

"Каже тата ја ћу да ти купим кајсије да ти засадим да би ти имао као пензионер да се забављаш, рекох хвала сине, на забави. Па бих га сад поздравио и молио да дође да види шта је родило како се отац мучи, а они тамо у Бечу уживају", каже Славиша Николић из Берања.

До сада су самлели у комину четири и продали две тоне. Очекује више од 10, али не брине за вишкове, јер како каже, увек може да се испече добра ракија, година је дуга, добро се продаје, а треба и да се попије, па моли бога да кајсија роди и догодине.

"Имамо казан 150 литара, најбитније је да те кајсије одраде лепу ферментацију, да не дође у додир са мушицама, до почетка зиме има времена да се пече. - Па леп је и то посао? - Можда један од најлепших. Прија воли пекмез, џем, ја волим ту ракијицу, па нек буде и врућа, да се скува, милина, кад кајсија замирише", каже Славиша Николић из Берања.

И тако 50, 60 казана касније, биће ово добра година.