Сакар код Малог Зворника - између напуштених кућа и нових досељеника

Све мање становника, све више затворених капија. То је слика многих села у Србији, па и Сакара, код Малог Зворника. Иако становништво одлази, међу мештанима још има оних који верују да живот на планини не припада прошлости.

Иза многих капија у брдима Сакара данас нема никога. Дворишта обрасла травом и затворени прозори сведоче о животу који је некада постојао. У овим кућама одрастале су генерације, окупљале се породице и славили празници. Данас су многе остале празне, као неми подсетник на време када је село било много живље.

"Куће су сад понека још стоји, а 90 % је већ пало урушило се, остали су димњаци, зарасло, њиве зарасле. Некад смо имали 455 становника и свака кућа имала је 2 - 3 краве, сад само једна крава има у селу", каже Омер Потоковић из Сакара.

У Сакару је урошено и напуштено више од двадесет кућа, а на огњиштима је остало углавном старачко становништво. Млађи су отишли у градове, а број мештана се у протекле три деценије преполовио.

Овим путем некада су свакодневно пролазили ђаци, пољопривредници и комшије које су се медјусобно дружиле, пиле заједничку кафу. Данас га углавном прати тишина. У шетњи кроз Сакар наишла сам на много више празних него насељених кућа и то је можда најбоља слика која описује ово село - место које красе природне лепоте и поглед на Дрину али у којем је из године у годину становника све мање и мање.

Ипак, појављују се нови знаци живота. Долазак породица из иностранства, кажу мештани, доноси нову наду да би бар део празних кућа поново могао да оживи.

"Појављују се људи који се распитују да купују овде, већ два плаца су овде продата", објашњава Омер.

"Имамо и досељених људи, највише Руса који долазе овде код нас у Мали Зворник, тачније у Сакар, у насеље Виле. Људи који су ту дошли баве се сточарством, пољопривредом", рекао је Љубиша Радовић, повереник месне заједнице.

Између напуштених домова и нових досељеника Сакар данас тражи нову шансу за живот, а они који су остали и даље у селу виде будућност.

среда, 17. јун 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом