Како зауставити трговину децом, принудне бракове, принуду на просјачење - шта се предузима у Нишу?

Спречити трговину децом која подразумева дечије бракове, просјачење, присилан рад, сексуалну експлоатацију, основни је циљ пројекта који је кроз различите активности спровело нишко Удружење Ромкина Освит у партнерству са три основне школе.

Нема поузданих информација ко су деца и млади Роми који свакодневно стоје на једној од најпрометнијих раскрсница у Нишу, нити да ли их и ко приморава на рад.

„Баш у разговору са том децом, док чекам да се отвори семафор, рекла бих да не похађају школе, у Нишу, иако их има 35 основних школа. великим ангажовањем и кроз ове пројекте, али и и нашег педагошког асистента, ми задњих 10 година немамо ниједно дете које не заврши основну школу“, наводи Душица Тричковић, директорка Основне школе „Радоје Домановић“ у Нишу.

Зато је кажу у Удружењу Ромкиња Освит важно разговарати и са младима али и са родитељима. Већина је, кажу у Освиту, свесна проблема и добро је да, после радионица, причају са другима.

„Међутим, још увек има родитеља који су љути што ми уопште чачкамо, да тако кажем, у оно што њима доноси основни извор прихода. Њихов основни извор прихода не сме да буде зарада деце на улици, већ њихов основни приход за егзистенцију мора да буде подршка друштва“, сматра Ана Саћиповић, из Удружења Ромкиња „Освит“.

Под плаштом традиције и данас се дешава, истина не тако често, да се деца приморавају на брак.

Ајша Алић, педагошка асистенткиња Основне школе „Вук Караџић“ из Ниша истиче: „Настојимо да разбијамо те предрасуде и стереотипе које и они у ствари имају, где они кажу да је то ромска традиција. Не, то није ромска традиција. То се дешава тамо где су породице сиромашне, дисфункционалне и обично тада долази до раних бракова“.

У превенцији свих облика трговине децом потребна је подршка целокупне заједнице. У три основне школе о проблему се разговарало отворено, како га препознати и коме пријавити. Педагошки асистенти знају када дете има проблем.

„Углавном почиње стидљиво, са неким тужним погледом, тихим тоном, нешто заобилазно, неки прилаз који вам говори да нешто није у реду у породици. Повучена су са стране, стоје, не желе да сарађују“, каже Дејан Мехметовић, педагошки асистент у Основној школи „Сретан Младеновић Мика“.

Наши саговорници су, ипак оптимисти, кажу да је ситуација боља у односу на нека прошла времена и истичу да је најважнија међусобна сарадња и подршка друштва.

петак, 29. мај 2026.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом