Милица Љујић, после студија у Бечу, у родном Пријепољу руководи фирмом у дрвној индустрији

Детињство је провела у очевој пилани и погонима за производњу пелета, љубав према музици одвела је у Београд где је завршила гимназију и Музичку школу Мокрањац, у Бечу се окренула студијама економије. А сплетом животних околности преузела је, пре три године, бригу о компанији која храни више од сто породица.

“Ја нисам хтела да неко, било ко нагази ногом на оно што је грађено 30 година. Просто су људи изненађени, па не знам да ли више тиме што сам женско или више што сам у овим годинама преузела пре неких, па сад и 3 године фирму да водим”, наводи Милица Љујић, директор Стар Јела доо, Пријепоље.

Ветар у леђа су јој мајка и две младје сестре, а подршка радници од којих су многи ту од оснивања фирме.

Вељко Вуковић, шеф производње пелета Стар Јела доо, Пријепоље објашњава: „На почетку код људи било је бојазни како ће после смрти власника фирме, али како су протицали месеци осетили смо неку сигурност код Милице, она је дуго са њинм била и учила је од њега посао и за сада се осећамо сигурно”.

“После факултета је овде долазила, ја искрено нисам има никакву сумњу да она то неће моћи“, наглашава Милосав Пејатовић, шпедитер у фирми.

И ако су на почетку производили 20 хиљада тона пелета годишње, данас производе четири пута више, али приоритет им је квалитет, а не квантитет зарад тржишта које им је осим у Србији и у суседним земљама, додаје тридесетогодишња Милица.

“Ја сам на пример живела 4 године у Аустрији и видим да ми доста још увек каскамо за свима њима; зелена енергија је нешто што ће тек да се буди и просто нам је први циљ стабилност и одржавање константног посла, значи 12 месеци у години, а не неког сезонског”, сматра Милица Љујић.

Као пионири у пријепољском крају у производњи пелета и биомасе, у потрази су за партнерима са којима би радили постројење за производњу електричне енергије, додаје Милица којој је пре 2 године уручено и признање Жене у бизнису за најбољу младу предузетницу.