Који су позитивни, а који негативни ефекти коришћења вештачке интелигенције у учењу основаца?

Међу онима који су рођени у дигиталној ери, основцима, али њиховим наставницима употреба вештачке интелигенције намеће питање да ли су домаћи задаци, чак и тестови знања, превазиђени.

„Ја мислим да је вештачка интелигенција мач са две оштрице и да колико може да нам помогне, толико исто може и да нам одмогне, али на крају крајева, све је у томе како је ми користимо. Ми треба да променимо став и да уместо да кажемо: „Уради овај задатак уместо мене“ - да променимо текст и кажемо: „Објасни овај задатак како да га урадим“, сматра Јаков Јакић, ученик 7. разреда ОШ „Нада Пурић“ у Ваљеву.

Алекса Ђурић, ученик 8. разреда ОШ „Нада Пурић“ додаје: „Ако доста деце није учило, успеју да сликају тест, пошаљу у групу, па тако онда могу питати чет ГПТ за одговор“.

„Лично, ја хоћу да знам како да урадим задатак, јер током часа нећеш моћи да кориостиш вештачку интелигенцију, ти ћеш морати сам да нађеш решење и да урадиш задат ти“, каже Петар Тошић, ученик 7. разреда ове школе.

Нађа Цветковић из 8-ог разреда ОШ “Нада Пурић“ истиче: „Кnоw wаy“, тако има, исто то као вештачка интелегинција, некако више лепо напише лекцију и све то објасни да ми је лакше тако да учим.“

„Ја једино користим углавном можда за биологију и пар других предмета, природних наука, зато што доста не пише у књизи, не могу ја да закључим“, каже Давид Ковачевић, 8. разред ОШ „Нада Пурић“ Ваљево.

Правилно коришћење вештачке интелигенције свакако може да прошири знање ученика. Данас образовања, разуме се, нема без дигиталних компетенција, али комуникацији и емпатији у школама, наглашавају стручњаци, треба да се посвети пажња.

„На пример, када је дете срећно, са друге стране тужно, ми његову тугу можемо ублажити само тим што ставимо руку на његово раме и просто, пола проблема смо решили или уколико је срећно, ми на тај начин њему дајемо ветар у леђа. Тај емоционални део вештачка интелигенција нема“, наглашава Ивана Илић, учитељица.

Маријана Смоловић, професор српског језика, додаје: „Мислим да наше ученике треба образовати у том правцу како да је користе да би били што образованији и да би решили можда неке своје недоумице, да би неко градиво савладали на лакши начин. Јер нисам сигурна да наше тренутно стање у образовном систему иде у корак са временом, које се убрзано мења, и са ученичким потребама.“

У тесној вези са употребом дигиталних алата је прекомерно провођење времена испред екрана. Стручњаци који се баве психо-моторним развојем деце суочавају се са његовим негативним последицама.

„Технологија се данас злоупотребљава и неправилно користи. И уколико препустимо да технологија води развој нашег детета, у великом смо ризику да ћемо изгубити ту живу комуникацију и да ће настати проблем“, наводи Марина Миловановић, логопед.

Учитељи и наставници кажу да основцима указују на неопходност да развијају критичко мишљење, креативност и емоционалну интелигенцију.