Са којим проблемима се суочава привреда Зрењанина и како их превазићи

Смањење броја запослених и затварање предузећа која су се бавила производњом компоненти за аутоиндустрију, мање привредних инвестиција, смањење броја становника су основни проблеми са којима се привреда Зрењанина суочавала прошле године. Удружење привредника Зрењанински пословни круг у анализи стања наводи да треба стварати услове да се привреди олакша рад и предлажу већу активност Пословног савета Града Зрењанина.

Поремећаји на тржишту житарица су директно утицали на смањење инвестиција за градњу силоса и процесне опреме. Компанија Ум Инг из Зрењанина је ове пројекте радила у земљама у окружењу, али је већ дуже време приметан недостатак новца за ове и сличне погоне.

"Нажалост задњих пар година су европски фондови смањени зато што средства углавном иду за овај рат у Украјини. Међутим, ја мислим да ће то поново да се врати, да нам тек долази период где ће се много објеката градити. У Србији ја мислим да исто тако ће се повећањем приноса ће се та потреба и неусловна складишта су много штете веће, кад ви робу коју произведете не успете да сачувате”, каже Боривоје Умићевић, из компаније "Ум Инг" Зрењанин.

Станоградња има позитиван биланс. У Зрењанину се тренутно гради нешто више од 400 станова. У недавно завршеној згради у Панчевачкој улици од 118 продато је 90 станова.

"Мислим да је последњих година дошло до акумулације одређених слободних средстава, а банке одобравају релативно повољне кредите и људи су свесни да какво год улагање да направе да ће бити боље него да средства чувају у банкама”, истиче Будимир Јовановић, из "Керамике Јовановић". Наставља: “Али ја бих рекао да постоји и недовољна информисаност људи на који начин могу своја слободна средства да пласирају, јер мислим да постоје и бољи начини да се оплоде средства него улагање у станове. Друга је прича кад људима стан потребан за становање, друга прича кад је то инвестиција."

Удружење привредника Зрењанински пословни круг направило је анализу привредних кретања у 2025. У области трговине промети су повећани у зависности од трговинског ланца за 10 до 20 одсто, али су уједно расли и трошков.

"Треба истаћи и високе цене енергената, почев од нафтних деривата, електричне енергије и на крају јесте тај утицај повећања минималне зараде. Да неко не разуме погрешно, ми немамо ништа против повећања зарада јер то ће се вратити после кроз неку потрошњу, али мислимо да је то повећање минималца у предходној години било несразмерно велико у односу на раст привреде и потрошње у малопродајним објектима", наглашава Драгољуб Бјелоглав, председник "Зрењанинског пословног круга".

Зрењанински пословни круг чини 20 предузећа који укупно запошљавају око 5200 радника.